Могу се очекивати и на потезу између Новог Сада, Камењара и Футога! РАСТЕ БРОЈ ШАКАЛА У ВОЈВОДИНИ За последњих 12 година бројка СКОЧИЛА с 800 на 4.200! ОВО ЈЕ РАЗЛОГ

Према подацима Војводинашума, у 17 ловишта посебне намене којима ово јавно предузеће газдује, број шакала порастао је са око 800, колико их је било пре 12 година, на око 4.200 данас.
 

Тема ширења шакала поново је доспела у јавност након случаја на Халкидикију, где је, према медијским наводима, дивља животиња ушла у камп и напала дете. Извршни директор за ловство и рибарство Војводинашума Бранислав Станков, међутим, указује да је у том случају највероватније реч о чагљу, односно животињи која није иста популација као златни шакал који живи у Војводини.

Шакал који живи код нас зове се златни шакал. Ако погледате шакала који живи у приобалном медитеранском делу и оног који живи у Панонској низији, видећете значајну разлику у боји и величини, рекао је Станков.
Златни шакал се крајем 20. века вратио у Панонску низију

Према његовим речима, шакал је са простора Панонске низије био практично нестао током 19. века, када је сматран великом штеточином и због тога систематски истребљиван.

Станков наводи да се златни шакал крајем 20. века поново појавио у јужној Мађарској, након чега се брзо проширио долином Дунава и даље кроз Панонску низију.

Шакал се експресно раширио долином Дунава. Једанпут се нашао на врху ланца исхране у Панонској низији. Вука нема одавно, а шакал је крупнији, јачи и доминантнији у односу на лисицу, навео је Станков.

Како додаје, шакал је најпре заузео шумске површине уз велике реке попут Дунава, Саве и Тисе, а потом почео да се шири и према пољопривредним подручјима и насељеним местима.

Све већа бројност утиче и на срнећу дивљач

Станков сматра да је повећање бројности шакала један од важних фактора који утичу на смањење броја срнеће дивљачи у војвођанским ловиштима.

„Ви данас када попричате са било ким из неког ловачког друштва у Војводини, сви ће се жалити на значајно смањење бројности срнеће дивљачи. Сви ће као главни узрок навести шакала“, рекао је он.

Истовремено, велика густина предатора мења њихово понашање и начин исхране. Према Станковљевим речима, шакал се током претходних деценија прилагодио новим условима и постао ефикаснији ловац.

Отпад и депоније додатно привлаче шакале

Један од разлога због којих се шакали приближавају људима јесте доступна храна.

Остаци хране, дивље депоније, сметлишта и непрописно одлагање отпада представљају лако доступан извор хране за дивље животиње. Због тога се шакали могу појавити у близини насеља, саобраћајница и других места где проналазе храну.

„Депоније, сметлишта, отпад и необазриво бацање остатака доводе до тога да шакали почињу да користе тај ресурс. Тада долазе у контакт са људима“, објаснио је Станков.

Он наводи да су се шакали прилагодили и променили начин лова, па се данас могу формирати и чопори, док су раније чешће ловили појединачно.

Број шакала у ловиштима Војводинашума вишеструко повећан

Војводинашуме газдују са 17 ловишта посебне намене која обухватају око 109.000 хектара. Према мониторингу који је спроведен пре 12 година, на том подручју евидентирано је око 800 шакала.

Данас их, према Станкову, има око 4.200.

Не можемо да га решимо организованим одстрелом. Комерцијални методи лова очигледно нису довољни, рекао је Станков.

Шакал, како је навео, није заштићен и може се ловити током целе године, али постојећи модели лова, према његовој оцени, нису довољни да бројност популације буде под контролом.

Станков као додатни проблем наводи високу репродуктивну способност ове врсте — женке могу имати више младунаца, а животиња релативно брзо достиже полну зрелост.

„Нема места паници“, али је потребан модел контроле популације

Иако упозорава на дугорочни проблем, Станков истиче да тренутно нема разлога за панику нити наводи да шакали у Војводини представљају непосредну опасност за људе.

Према његовим речима, на подручју којим газдују Војводинашуме до сада није било напада шакала на људе.

Он је подсетио и да је беснило искорењено у Војводини захваљујући оралној вакцинацији лисица.

Ипак, сматра да би у будућности могао настати озбиљнији проблем уколико се не пронађе ефикасан модел за контролу бројности и густине популације шакала.

Посебан опрез за власнике паса

Грађанима који наиђу на шакала Станков саветује да не покушавају да му прилазе нити да улазе у конфликт са животињом.

У случају појаве шакала или чопора у близини насеља, грађани могу обавестити надлежно локално ловачко друштво, које има овлашћења за поступање у ловишту.

Посебан опрез саветује власницима паса, нарочито у приобалним подручјима Дунава и другим местима која представљају погодна станишта за шакале.

„Када шетају псе, посебно када изађу из градског дела, треба да воде рачуна и да их држе на краћој дистанци, а не да их пуштају“, рекао је Станков.

Према његовим речима, приобални, небрањени делови Дунава представљају идеална станишта за шакала, па се популације могу очекивати и на потезу између Новог Сада, Камењара и Футога.

Где их има највише?

Станков наводи да су шакали нарочито присутни у подручјима уз речне долине, односно у стаништима која им пружају довољно хране и заклона.

Њихово ширење, закључује, представља изазов за управљање дивљим животињама у Војводини, јер је потребно пронаћи равнотежу између контроле бројности и очувања природне равнотеже, пише РТВ.