НА ОСНОВУ СЛИКЕ ОКА МОЖЕ ДА СЕ ОДРЕДИ ТЕРАПИЈА Вештачка интелигенција препознаје болест
Истраживачи су обучавали вештачку интелигенцију тако што су скенирали више од 10.000 очију и она сада може да оцени којим пацијентима са оболелом рожњачом је потребно хитно лечење, саопштило је Европско друштво хирурга катаракте и рефрактивних хирурга.
Како је пренео Танјуг, код неких пацијената са кератоконусом (болест рожњаче), довољно је само лечити болест како не би напредовала, док је код других неопходно хитно лечење како не би дошло до трајног губитка вида.
Вештачка интелигенција, имаће у будућности важну улогу у томе да се спасе вид, смањи број трансплантација и преобликује нега очију.
Истраживање се фокусирало на људе са кератоконусом, оштећењем вида које се генерално развија код тинејџера и младих одраслих и има тенденцију да се погоршава у одраслом добу. Ова болест погађа до 1 од 350 људи. У неким случајевима, стање се може контролисати контактним сочивима, али у другим се брзо погоршава и ако се не лечи, пацијентима може бити потребна трансплантација рожњаче.
Тренутно је једини начин да се утврди коме је потребно лечење праћење пацијената током времена. Истраживачи су користили вештачку интелигенцију да би проценили слике очију пацијената, у комбинацији са другим подацима, и да би успешно предвидели којим пацијентима је потребно брзо лечење, а за које може наставити са праћењем.
Студију су спровели др Шафи Балал и колеге из очне болнице Мурфилдс НХС Фондације Траст у Лондону и Универзитетског колеџа у Лондону (УЦЛ), Велика Британија. Балал је објаснио да се код људи са кератоконусом, рожњача - предњи прозор ока - испупчује ка споља.
Алгоритам предвиђа погоршање
Истраживачи су користили вештачку интелигенцију да би проучили 36.673 ОЦТ слике 6.684 различита пацијента, заједно са другим подацима о пацијентима. Алгоритам вештачке интелигенције могао је тачно да предвиди да ли ће се стање пацијента погоршати или остати стабилно користећи само слике и податке из прве посете.
Користећи вештачку интелигенцију, истраживачи су могли да сортирају две трећине пацијената у групу ниског ризика, којој није било потребно лечење, а другу трећину у групу високог ризика, којој је био потребан брзо унакрсни третман.
Како је навео, кератоконус изазива оштећење вида код младих пацијената радног доба и најчешћи је разлог за трансплантацију рожњаче у западном свету.
- Један третман који се зове ‘укрштено повезивање’ може зауставити напредовање болести. Када се изврши пре него што се развије трајни ожиљак, укрштено повезивање често спречава потребу за трансплантацијом рожњаче. Међутим, лекари тренутно не могу да предвиде код којих пацијената ће болест напредовати и захтевати лечење, а који ће остати стабилни само уз праћење - рекао је Балал.
То значи да је пацијентима потребно често праћење током многих година, а унакрсни третман се обично изводи након што је већ дошло до прогресије. Студија је обухватила групу пацијената који су упућени у у ову очну болницу ради процене и праћења кератоконуса, укључујући скенирање предњег дела ока оптичком кохерентном томографијом (ОЦТ) како би се испитао његов облик.
Када су укључене информације из друге посете болници, алгоритам је могао успешно да категоризује до 90 одсто пацијената.
Балал је истакао да је то истраживање показало да може да се користи вештачка интелигенција како би се предвидело којим пацијентима је потребно лечење, а код којих се може да настави са праћењем.
- Ово је прва студија ове врсте која је постигла овај ниво тачности у предвиђању ризика од прогресије кератоконуса из комбинације скенирања и података о пацијентима, а користи велику кохорту пацијената праћених током две године или дуже. Иако је ова студија ограничена на коришћење једног специфичног ОЦТ уређаја, методе истраживања и алгоритам вештачке интелигенције који се користе могу се применити на друге уређаје - рекао је Балал.