Не мешати енергетска пића и лекове! Опасна комбинација коју многи игноришу

Иако се рекламирају као брз извор енергије и концентрације, њихова комбинација стимуланса може имати озбиљан ефекат на организам, нарочито код особа које истовремено користе терапију за притисак, срце, анксиозност, несаницу или друге хроничне болести.

Стручњаци упозоравају да енергетска пића нису безазлен напитак нити „обична кафа у лименци“. Она садрже фармаколошки активне супстанце, пре свега велике количине кофеина, али и друге стимулансе чије се дејство међусобно појачава. Управо зато њихова употреба може утицати на ефикасност лекова, појачати нежељене ефекте терапије или довести до озбиљних здравствених тегоба попут убрзаног рада срца, скока крвног притиска, несанице, нервозе и поремећаја срчаног ритма.

Енергетска пића нису спортски напици и нису напици за хидратацију, јер током напора додатно оптерећују срце

- Најчешћи састојци енергетских пића су кофеин, често присутан у количинама које премашују препоручени дневни унос, затим гуарана као додатни „скривени“ извор кофеина, таурин који учествује у регулацији бројних физиолошких процеса у организму, биљни екстракти, велике количине шећера или вештачких заслађивача, као и високе дозе витамина Б и Л- карнитина. Међутим, проблем није у једном састојку појединачно, већ у њиховој комбинацији. Организам овакве напитке не доживљава као храну или освежење, већ као снажан стимуланс. Из угла фармацеута, највећи ризик представљају управо интеракције – ситуације у којима енергетска пића могу да промене дејство лека, појачају нежељене ефекте терапије или утичу на њену безбедност и ефикасност – објашњава фармацеуткиња Фармацеутске коморе Србије Емилија Трбовић.

Иако eнергетска пића могу да пруже привремени подстицај енергије, редовна или прекомерна конзумација може представљати неколико здравствених ризика, посебно за адолесценте, спортисте и особе са здравственим проблемима.

- Са високим нивоом кофеина и шећера, заједно са другим састојцима, постоје неки потенцијални нежељени ефекти од пијења енергетских пића, укључујући несаницу, дијареју, кардиоваскуларне болести, болести бубрега, хипертензију, депресију, тахикардију, раздражљивост и анксиозност. Један од најзабрињавајућих ефеката енергетских пића је њихов потенцијални утицај на срце. Једна студија је показала да енергетска пића могу значајно повећати број откуцаја срца и изазвати скокове крвног притиска, што може довести до срчаних аритмија, које су потенцијално опасне по живот. Дуготрајна употреба је такође повезана са кардиомиопатијом, стањем у којем срце постаје абнормално увећано и ослабљено, што нарушава његову способност да ефикасно пумпа крв – каже Трбовић.

Кофеин може да „маскира” осећај пијанства, па особа има утисак да је мање под дејством алкохола него што заиста јесте

Многа енергетска пића садрже до једне трећине шоље шећера по порцији. Овај висок садржај шећера може допринети гојазности, дијабетесу типа 2, зависности од шећера и жељи за њим. Препоручени безбедан дневни унос кофеина је око 400 мг за здраве одрасле особе и ефекти зависе од дозе и индивидуалне осетљивости.

- Важно је посебно упозорити на ризике комбиновања алкохола и енергетских пића. Алкохол делује као депресор централног нервног система, успорава реакције, смањује будност и утиче на координацију. Са друге стране, енергетска пића повећавају будност и прикривају осећај умора. Када се ове супстанце комбинују, кофеин може да “маскира” осећај пијанства, па особа има утисак да је мање под дејством алкохола него што заиста јесте – прецизира Трбовић.

Код појединих група антидепресива, висок унос кофеина може појачати нежељене ефекте попут нервозе, убрзаног рада срца, осећаја унутрашњег немира и несанице

Како наводи, најчешћи примери из праксе односе се на комбинацију енергетских пића са лековима за лечење повишеног крвног притиска. Кофеин може довести до пораста крвног притиска и убрзаног рада срца, чиме привремено умањује ефекат терапије. Пацијенти тада често имају утисак да лек “не делује”, иако је прави проблем у истовременом уносу енергетских пића.

- Посебан опрез потребан је и код лекова за смирење и спавање, јер они имају потпуно супротно дејство у односу на енергетска пића. Док терапија делује умирујуће и успорава нервни систем, стимуланси из енергетских пића појачавају будност и напетост, што може смањити ефикасност терапије и додатно оптеретити организам. Код појединих група антидепресива, висок унос кофеина може појачати нежељене ефекте попут нервозе, убрзаног рада срца, осећаја унутрашњег немира и несанице. Такође, комбинација енергетских пића са аналгетицима и антиинфламаторним лековима може повећати ризик од оптерећења јетре и бубрега – упозорава Трбојевић.

Фармацеути упозоравају да код младих толеранција на кофеин брзо расте, јавља се психолошка зависност, поремећај сна постаје хроничан. Енергетска пића нису спортски напици и нису напици за хидратацију јер током напора додатно оптерећују срце. Међународно друштво за спортску исхрану (ИССН) је у својим извештајима открило да конзумирање енергетских напитака 10 до 60 минута пре вежбања може побољшати менталну концентрацију, будност, анаеробне перформансе и издржљивост код одраслих, претежно путем кофеина. ИССН је затим упозорио да енергетска пића са високим садржајем калорија могу довести и до повећања телесне тежине и негативно утицати на ниво глукозе у крви и инсулина.

Један од најзабрињавајућих ефеката енергетских пића је њихов потенцијални утицај на срце

- Из угла фармацеута, енергетска пића треба избегавати код особа са срчаним обољењима, повишеним крвним притиском, дијабетесом, анксиозним поремећајима, трудница и свих који редовно узимају терапију. Енергетска пића нису забрањена, али нису ни безопасна. Посебно не у комбинацији са лековима. Посебан проблем представља то што енергетска пића могу прикрити умор и исцрпљеност, шаљући телу погрешну поруку да може више него што је безбедно. Такво „форсирање“ организма повећава ризик од здравствених компликација, нарочито код младих особа, хроничних болесника и особа које редовно користе неку терапију – закључује Трбовић.