ПОЖАР И ДАЉЕ АКТИВАН Ватра у Делиблатској пешчари гута све пред собом у дужини од 60 километара СТАЛНА БОРБА СА ТРИ ВЕЛИКА ЖАРИШТА
Марко Маринковић из "Војводинашума" потврдио је јутрос да је пожар у Делиблатској пешчари још активан на линијама које су широке и атипичне и крећу се у распону од 30 до 50 метара укупне дужине од око 60 километара.
"Пратимо ситуацију 24 сата дневно и постоје три велика жаришта која се још гасе. Циљ је да се пожар не шири даље. Користимо Национални мониторинг шума Института за низијско шумарсто и животну средину и тренутно можемо да потврдимо да је опожарено око 3.650 хектара", рекао је дипл.инж. шумарства и извршни директор за шумарство, екологију и развој у предузећу "Војводинашума" Маринковић у Јутарњем програму РТС.
Он је потврдио да су радници "Војводинашума" на терену заједно са припадницима МУП и да се тренутно са пожаром бори укупно 300 људи и 70 машина.
Како је истакао, постоје још увек три велика и два мања жаришта, а пожар се гаси у оквиру тих граница.
"Пратимо ситуацију 24 сата дневно. Циљ је да одбрамбене пруге одбранимо и да их пожар не пробије", навео је Маринковић и додао да је ситуација стабилнија, али да се не може рећи да ће пожар бити угашен у краћем периоду од дан или два.
Подсетио је да је пожар настао у подручју Делиблатске пешчаре 21. јула и да је детектован видео-надзором.
"Од тада су успостављена дежурства од по 20 људи током 24 сата. Пожар је детектован и 26. јула, потом почетком августа и коначно 5. августа када је букнуо пожар са којим се још боримо због ветрова и тла које погодује ширењу ватре", рекао је Маринковић.
Говорећи о еколошкој штети коју овакви пожари могу да изазову Маринковић је указао да је главни задатак да се три месеца после пожара изради санациони план који подразумева верификовање и евалуацију штету и планове за обнову.
"Заједничким, мултисекторским приступом утврдиће се начини санације. Услед климатских промена шумарска служба мора проактивно да обнавља и санира уништену површину. Делиблатска пешчара ће се брзо обновити, а ми морамо да унесемо нове врсте као што је нпр. храст медунац, да бисмо обновили уништене површине. То ће одредитит струка", рекао је Маринковић и додао да човек мора да помогне природи ако хоће да негује жељене биљне врсте.
Маринковић је нагласио да су видео-надзор, рана детекција пожара и модерне технологије суштина превенције
"Од 2006. године у Делиблатској пешчари постоји такав систем и он је недавно модернизован. На жалост и поред технологије нисмо успели да спречимо ширење пожара звог неповољних временских услова", рекао је Маринковић.
Он је подсетио да преко 90 одсто пожара настаје због људског немара и истакао да су људи често неопрезни и бацају опушке несвесни да то може да произведе штету и катастрофалне последице.
"Морамо сви да будемо пажљиви. Захваљујем свим грађанима који су нам помагали да обуздамо пожар са којим се боримо више од 10 дана", рекао је Маринковић.