Празник посебно важан за жене и мајке СПЦ И ВЕРНИЦИ СУТРА СЛАВЕ ПОЛАГАЊЕ РИЗЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: За здравље деце и заштиту дома ОВО обавезно урадите

Овај празник, иако мање познат у односу на велике Богородичине празнике попут Велике Госпојине или Рођења Пресвете Богородице, заузима посебно место у православној традицији. Верници га доживљавају као дан молитве, утехе и сећања на заштиту коју, према веровању Цркве, Пресвета Богородица пружа свима који јој се са вером обраћају.

Како је раније истицао митрополит Јоаникије, сви најважнији догађаји из живота Исуса Христа које Црква прославља нераскидиво су повезани и са Пресветом Дјевом Маријом, јер је управо она била она која је примила највећу тајну – да роди Спаситеља света.

Када славимо Пресвету Богородицу онако како је Црква устројила, то прослављање преноси се и на Христа, јер ће Син Божији, син Дјеве, примити прослављање своје мајке као да је њему самом упућено, поручују црквени великодостојници.

Како је настала светиња ризе Пресвете Богородице?
Према црквеном предању, прича о овој светињи почиње у 5. веку, за време византијског цара Лава Великог и царице Верине.

У то време, двојица угледних цариградских сенатора, браћа Галвије и Кандид, кренула су на ходочашће у Јерусалим како би се поклонили светим местима. На путу су стигли у Назарет, где су одсели у дому једне побожне јеврејске жене.

У њеној кући налазила се посебна, скривена одаја у којој је вековима чувана драгоцена светиња - риза, односно огртач Пресвете Богородице.

Пред вратима те просторије окупљали су се многи људи који су тражили помоћ и утеху. Према предању, верници су долазили са различитим болестима и невољама, а многи су сведочили о исцељењима након молитве и додира са светињом.

Прича се да су слепи добијали вид, болесни олакшање, а они који су патили проналазили утеху кроз веру и молитву.

Домаћица дуго није желела да открије тајну коју је чувала, али када је схватила да су Галвије и Кандид људи дубоке вере и поштовања према светињама, поверила им је:

„Овде ја чувам сакривену ризу Пречисте Дјеве Марије која је Христа Бога родила.“

Браћа су провела ноћ уз светињу и, према предању, осетила необичан мирис и благодат која је испуњавала просторију.

Након тога, риза је пренета у Цариград, где је дочекана са великом радошћу. Цар и патријарх наредили су да се светиња свечано положи у Влахернску цркву, једном од најважнијих хришћанских храмова тог времена.

У знак сећања на тај догађај установљен је празник Полагања ризе Пресвете Богородице.

Зашто верници посебно поштују овај празник?
Пресвета Богородица у православној традицији сматра се заштитницом мајки, деце, породице и свих оних који пролазе кроз тешкоће. Верници јој се обраћају у тренуцима болести, туге и неправде, верујући да она као мајка најбоље разуме људску патњу.

Посебно место у народној побожности има молитва пред спавање, када многи верници изговарају познате речи:

„Богородице Дјево, радуј се, Благодатна Маријо, Господ је с Тобом! Благословена си Ти међу женама и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душама нашим.“

Многи православни хришћани верују да помен Пресвете Богородице доноси мир, заштиту и снагу у тешким животним тренуцима.

Обичаји и веровања 
Иако овај празник нема толико развијене народне обичаје као неке друге велике светковине, међу верницима постоје одређене традиције које се поштују.

На овај дан људи се често моле Пресветој Богородици за здравље својих најближих, посебно за децу и породицу. Многи одлазе у цркву, пале свеће и присуствују литургији.

У народу постоји веровање да је овај празник посебно важан за жене и мајке, јер се Богородици упућују молитве за заштиту дома, слогу у породици и здравље деце.

Такође се сматра да дан посвећен Богородици треба провести у миру, без свађа и тешких речи, са више пажње према другима.

Као и током других великих црквених празника, верници настоје да се уздрже од тешких послова и да дан посвете молитви, породици и захвалности.

Празник мајчинске љубави и заштите

Полагање ризе Пресвете Богородице подсећа вернике на једну од најважнијих порука хришћанства – да вера доноси утеху и наду чак и у тренуцима највећих искушења.

Богородица, која је према хришћанском учењу гледала страдање свог сина Исуса Христа, симбол је мајчинске љубави, бола, али и снаге.

Зато се многи верници управо њој обраћају када пролазе кроз неправду, болест или тежак период, верујући да разуме људску патњу и да својим молитвама заговара пред Богом за оне који јој се обраћају.

Овај празник тако остаје не само сећање на једну древну светињу, већ и подсетник на веру, љубав и наду коју Пресвета Богородица представља за милионе православних верника широм света, пише Она.