ПРЕД ОЧИМА НАМ НЕСТАЈУ ИСТОРИЈА И НЕМИ СВЕДОЦИ СЛАВНИХ ВРЕМЕНА Невреме и небрига уклањају споменике крајпуташе
ЧАЧАК: Још један стари крајпуташ у селу Липница код Чачка урушио се, према претпоставкама мештана, након јучерашњег невремена и олујног ветра. Међутим, они подсећају да ово није први пут да једно овакво спомен-обележје нестаје.
Пре мање од годину дана срушен је још један крајпуташ, за који су мештани тврдили да је страдао због непажње возача који су се паркирали у његовој непосредној близини, али након тога ништа није учињено да буде обновљен.
Крајпуташи представљају драгоцена сведочанства српске историје и традиције. Подизани су у знак сећања на људе чији гробови често нису били познати или су остали далеко од родног краја.
Крајпуташи су чувари породичног памћења и део културног наслеђа једног народа.
Др Милош Гостиљац, педијатар и мештанин овог краја се пита се да ли смо као друштво постали равнодушни према сопственим коренима и да ли је могуће да више не знамо ко су људи који су за собом оставили име, породицу и историју.
„Ако не сачувамо камен који сведочи о нашим прецима, како ћемо сачувати сећање на њих? Ко ће сутра знати ко су били људи који су своје животе уткали у историју овог краја?“, пита се др Милош Гостиљац.
Док један по један крајпуташ нестаје, остаје отворено питање, да ли ће заједно са њима нестати и успомена на претке који су стварали овај крај и чије су судбине вековима биле уклесане у камен?
„Према подацима које сам сазнао број у Србији се бележи изразито негативан природни прираштај. Од 2020. године, број умрлих је сваке године знатно већи од броја рођених, само током 2025. године разлика је била више од од око 36.000, ако не бринемо о својим коренима, Бог подиже палицу“, закључује др Гостиљац.
