ПРОШЛА ЈЕ КРОЗ ПАКАО, А ДАНАС СЛАВИ ТРИЈУМФ! Ивана је победила рак и преточила своју невероватну причу у књигу

Ивану Глигорић (27) је са само 16 година дочекало 14 хемиотерапија, 30 зрачења, осам операција, губитак косе, прелом ноге, безброј компликација, пад тромбоцита, леукоцита, стрес, па и две сепсе... и то све након потврђене страшне дијагнозе - рака бутне кости.

Из свега је изашла као победник, и данас, 10 година касније, прогласила је коначну победу. Већ десет година је излечена и рак се неће вратити!

На свој 10. "други рођендан", Ивана је објавила књигу "Диши, овде сам", а након прве промоције у Лозници, 11. јуна је одржала промоцију у Београду на којој су је подржали сви који су били уз њу током ове животне борбе, њена породица, пријатељи, комшије, али и сви они које је дирнула њена прича касније. 

- Утисци након промоције су предивни. Задовољна сам. Како и у Лозници публика је била дивна, моји саговорници су били дивни, тако да је све прошло у најбољем реду, као што сам и очекивала, можда и више него добро - каже нам Ивана кроз осмех.

Иако њена књига говори о тренуција када је, још као тинејџерка изгубила мајку и била приунуђена преко ноћи да одрасте, о несносним боловима у нози које је трпела седам месеци јер нису могли да открију у чему је проблем, па све до коначног откривања страшне дијагнозе и тренутка када је због хемотерапија остала без косе, свог заштитног знака, Ивана је синоћ у просторије прес центра у Кнез Михаиловој ушла са осмехом од уха до уха, а њена позитивна енергија за трен је обузела све. 

Иако су готово сви који су читали књигу пустили сузу, Ивана није желела да се то догоди на промоцији, па је све окренула на шалу, а људи су се готово цело вече смејали.

- Можда је ово њима (публици) само један тренутак, али мени је ово нешто што ће остати кроз моју историју, а можда и повод да у другом делу књиге напишем колико је све било дивно и колико су они заправо учествовали у овоме и колико сам ја поносна и због њих и због себе. Дошла је на промоцију и медицинска сестра са Бањице која је била важна у мом лечењу, дошла је и мајка детета са којим сада радим и његови школски другари и разредна, дошли су и моји пријатељи са факултета и многи други... можда је то мали број, али су то велики људи, тако да ми јако ово значи и драго ми је што људи ово нису гледали кроз сажаљење, већ кроз дивљење - прича нам Ивана.

Најбоља другарица о тешком тренутку

За говорницом се нашла и Иванина најбоља другарица, Бојана Максимовић, која је била уз њу у најтежим тренуцима која је као члан породице. Њу је Ивана најбоље описала у својој књизи, али се на почетку књиге нашалила написавши да ће књига Бојани бити досадна, јер "Бојана све већ зна напамет". Међутим, Бојана књигу није успела да прочита. За камеру Телеграфа рекла је да је у више наврата почињала и одустајала јер није могла да задржи сузе.

- Промоција је испунила сва моја очекивања, можда сам ја могла мало више да кажем о свему овоме, али трема је учинила своје. Ивана је просто таква, ја њу знам од своје 13. године и до данас  је она иста и све што је прошла је није променило као особу, она је то што јесте. Ми смо сви расли уз њу и имам утисак да смо сви ми заједно то прошли са њом и све је то оставило на нас баш велики траг и утицај. То причам свима, и мом брату који је доста млађи од мене и његовом друштву који су сад у тим годинама у којима је она била када је све то почело - објашњава нам најбоља другарица.

Бојана нам је испричала и један тежак тренутак ког се недавно сетила.

- Била сам са њом у болници када је она лежала у шок соби и када није могла да устане из кревета, када није могла сама да се очешља, да се обуче. Једном ме је бтада позвала уплакана и замолила ме да дођем да јој очешљам косу јер се замрсила од лежања. Сетила сам се тога пре неки дан када ме је поново позвала, али овог пута да јој увијем косу, јер је ишла на неку прославу. Почела сам да јој чешљам косу као тада, и тај тренутак ме је вратио у тај период када јој ја чешљам косу уз шок соби, а она плаче јер не може више да истрпи болове. И баш неки дан када сам јој увијала косу размишљала сам о томе како је то све иза нас и како је то коначно прошло. Свака јој част на свему што је проживела - каже Бојана.

Био је понедељак, 18. мај ове године, кад је коначно схватила да је излечена. Фотографисала се испред онкологије, здравствене установе у коју је пре 10 година ушла као и данас - са дугом црном косом, са осмехом који још није знао шта га чека. Изашла је са истим тим осмехом баш као што је и ушла и... прогласила победу, а мислила је да тај дан никада неће доћи. У међувремену, пребродила је тежак опоравак, поново учила да хода, сада и вози кола и живи потпуно нормално. Њена објава постала је вирална.

Шира јавност је за њу чула још када је славила свој 18. рођендан и одлучила да поклоне и новац које је добила проследи у хуманитарне сврхе. Тако и почиње њен хуманитарни ангажман, а потом и оснива своју хуманитарну организацију "Хуманитарац". Део прихода од продаје књиге "Диши, вде сам" проследиће у хуманитарне сврхе, а књигу можете купити путем њене Инстагарам странице по цени од 1.500 динара.

Телеграф