САМО ИСТИНСКИ ЗНАЛАЦ МОЖЕ ПРОНАЋИ ОВУ СРПСКУ СВЕТИЊУ Давидовица чува непроцењиво наслеђе, па и немањићке мошти
Српска светиња скривена далеко од радозналих погледа налази се у месту Бродарево код Пријепоља.
Манастир Давидовица подигнут је на темељима византијске базилике у 13. веку. Данас овај храм чува посмртне остатке три потомка лозе Немањића, чији гробови су у неколико наврата пљачкани.
– У храму су сахрањена три потомка лозе Немањића, жупан Димитрије, који је ктитор манастира, касније у монашком животу добио је име Давид, а његови посмртни остаци налазе се унутар храма. Затим његов син Вратислав, испод чије десне надлактице су пронађене кости сокола, што нас уверава да је био витез и да је са њим и сахрањен. Посебно место у утемељењима храма има унук жупана Димитрија, Вратко, у народу познатији као Стари Југ Богдан, велики заповедник на двору Душана Силног којим је ишао у велика освајања – казао је за РИНУ отац Нектарије, чувар храма код Бродарева.
Манастир Давидовица је један од ретких манастира који има сачуван уговор и датум зидања, а уз манастир Милешево и Прибојску бању у средњем веку био је стуб развоја Српске цркве и државе.
– Захваљујући уговору који је сачуван у историјско-дубровачком архиву имамо тачне податке о градњи, и то други манастири немају и ослањају се на предања. Манастир Давидовица је утемељен 30. августа 1281. године, у том уговору стоји да се сам манастир озидао за 150 солида у злату, што је тада вредело 15 добрих коња. С обзиром на то да је овај манастир везан за династију Немањића, он има велику историјску вредност, али, нажалост, доживео је судбину многих јер је порушен и у таквом стању налазио се све до 1998. Године, када га је обновио и освештао патријарх Павле – рекао је Нектарије.
Преко 350 година српска светиња је била без купола, због чега нису ни фреске успеле да се сачувају, али неке од њих су сачуване као и трагови писања. Манастир је посвећен Богојављењy Господњем и као такав једини је у Србији посвећен том празнику. У њему се налази око пет квадрата животописа, трагови Римљана, као и трпеза из тог периода.
Данас се врло мало верника одлучује за посету манастиру Давидовица будући да се црква налази између два велика храма и граничног прелаза Гостун, поготово ако чекају више сати да пређу. Све то отежава долазак туриста и верника осим путника намерника који су у пролазу – закључио је отац Нектарије.
Обнова храма трајала је око две године, али доста тога има још да се уради, па и припрата која је из 16. века и у којој се налазе надгробне плоче старије од Немањића.