САМОУСЛУЖНЕ КАСЕ НАС "ВАРАЈУ" ДА УЗМЕМО И ОНО ШТО НАМ НЕ ТРЕБА Ево како нам ометају пажњу и повећавају износ рачуна
Самостално скенирање производа смањује психолошки отпор према трошењу новца јер пажња купца прелази на руковање уређајем.
Упркос удобности и брзини, самоуслужне касе повећавају износ рачуна и често доводе до непланиране потрошње.
Према истраживањима на која се позива BBC, особе које користе самоуслужне касе знатно чешће премашују планирани износ за куповину. Стручњаци за потрошачко понашање истичу да изостанак контакта са запосленим на каси мења начин доношења одлука. Купац не осећа друштвени притисак нити потребу да објашњава садржај своје корпе, оно што купује остаје његова приватна ствар.
Статистика не оставља сумњу. Према подацима компаније Вита Мојо, чак 61 одсто купаца потроши више на терминалу него на традиционалној каси, при чему просечна вредност наруџбине расте и до 40 одсто."Уклањамо аспект разговора и осећај процењивања", објашњава Дин Ворд (Ward), оснивач и директор за производе у компанији Евоке Цреативе.
Слични закључци произлазе из истраживања бихејвиоралних економиста са Универзитет у Тел Авиву. Научници су доказали да самостално скенирање производа смањује такозвани психолошки трошак трошења новца. Купац се фокусира на руковање уређајем, а не на растући износ на екрану, што олакшава доношење одлука о додатним куповинама.
Стручњаци истичу да сама технологија није проблем, кључно је како она утиче на наше одлуке. Самоуслужна каса елиминише тренутак размишљања који се јавља у контакту са другом особом. Уместо тога, она нуди проточност, анонимност и осећај контроле.
Закључци истраживања и анализа су јасни: из продавнице излазимо брже, али са рачуном који је већи него што смо планирали. Цена за удобност може бити виша него што очекујемо.
Телеграф Бизнис/Рапорт.ба