СПЦ и верници славе Светог Сампсона Странопримца: Верује се да данас треба помоћи некоме у невољи
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас, 10. јула (27. јуна по старом календару), празнују дан посвећен Преподобном Сампсону Страномпримцу, светитељу из 5. века који је остао упамћен по својој неизмерној милосрдности, лекарском дару и подвигу помагања болеснима и бескућницима.
Преподобни Сампсон рођен је у Риму у богатој и угледној породици, где је стекао врхунско образовање, посебно се посветивши изучавању лекарских наука. Међутим, уместо световне славе и богатства, Сампсон је изабрао пут хришћанског човекољубља. Након смрти родитеља, целокупно имање је разделио сиромашнима, ослободио своје робове и упутио се у Цариград.
У тадашњој престоници Византије, Сампсон је у својој кући почео да окупља немоћне, старце и болеснике, пружајући им бесплатан смештај, храну и медицинску негу, због чега је и добио препознатљив назив "Страномпримац" (онај који прима и гости странце и невољнике).
Према црквеном предању, његов богоугодни рад привукао је пажњу и самог цара Јустинијана Великог. Када се цар тешко разболео, а дворски лекари нису могли да му помогну, позван је Сампсон, који је цара излечио искључиво молитвом. У знак захвалности, цар Јустинијан му је понудио велико богатство, али је светитељ то одбио, замоливши цара да уместо тога изгради пространи дом за болне и сиромашне. Цар је ту жељу испунио, подигавши чувену Сампсонову болницу у Цариграду, која је вековима служила народу.
Свети Сампсон је мирно преминуо у дубокој старости, а његове мошти су, према веровању, вековима имале исцелитељску моћ.
У православном календару овај дан обележен је црним словом, а у народу се Преподобни Сампсон поштује као заштитник лекара, али и свих оних који се баве хуманитарним радом и збрињавањем угрожених.
Стари обичаји налажу да би на овај дан ваљало уделити милостињу или помоћи неком ко је у невољи, следећи пример овог великог светитеља.