Плате у приватном сектору и до 30% веће
СРБИ ГОДИШЊЕ ИЗДВОЈЕ 664 ЕВРА ЗА ЛЕЧЕЊЕ КОД ПРИВАТНИХ ЛЕКАРА Трећи највећи износ у окружењу: „Беже“ нам Црногорци и Бугари
Светска банка објавила је извештај под називом Фискална политика за Србију високог дохотка у којем се у делу посвећеном здравству наводи да грађани Србије издвајају трећи највећи износ за приватно лечење у окружењу, али и да здравствени систем пати од мањка квалификованог особља.
Сваки грађанин Србије годишње из свог џепа издвоји 664 евра за лечење код приватног лекара, што је око 35 одсто од укупних здравствених трошкова пацијената, показују подаци Светске банке. У окружењу више издвајају само грађани Црне Горе и Бугарске, док далеко мањи трошак сносе грађани Хрватске, Словеније и Румуније.
Овакви подаци за Саву Пилиповића из Удружења пацијената указују на структурне недостатке српског здравства, а узрок за високе трошкове види у недостатку лекара и термина за специјалистичке прегледе у државним установама.
Другачији је комфор у приватном него у државном здравственом систему и сигурно је да то мотивише део људи да раде приватно. Оно што није добро то је да ми не можемо да направимо систем у коме ће наши лекари добијати пристојну плату за рад у државном систему и онда имамо ситуацију да раде преподне државно, а поподне приватно. То није добро јер нас лече уморни лекари. Ја немам ништа против да зараде, то је ок, али је проблем што нама већина лекара ради 60+ сати недељно, рекао је Пилиповић за Јуроњуз Србија.
Из синдиката Независност кажу да начин за смањене трошкова грађана треба тражити у реформи јавно-приватног партнерства у здравству и повећања износа здравственог осигурања, тако што би сложеније и скупље операције и друге услуге могле да се раде о трошку државе.
Требало би то направити још боље да крајњи осигураник не плаћа из свог џепа. То је тзв. добровољно осигурање које ми имамо сада, основно и допунско здравствено осигурање, које нажалост из тог извештаја Светске банке се јасно види да не може шири слој грађана да плати, каже Зоран Илић, председник Грађанског синдиката здравља и социјалне заштите "Независност".
У извештају Светске банке се наводи и да Србија на 100.000 становника произведе 19 лекара, што је више од просека ЕУ која произведе 13 лекара. Међутим, упркос томе наводи се да Србија има проблем са недостатком квалификованог особља.
Јер ми школујемо велики број лекара за Европу. То је проблем који има нажалост и суседна Хрватска и Црна Гора. Морамо да размишљамо о томе како ћемо лекаре задржати у Србији. Плата јесте важна, али није само то - то су и услови рада, здравствени систем као такав, однос према људима, додаје Пилиповић.
Према подацима Министарства финансија, плата у државном сектору лекара специјалисте износи 160.469 динара, лекар опште праксе 128.158 динара и медицинског техничара 86.609 динара. Према незваничним подацима, лекари у приватном сектору зарађују и до 30 одсто више.
