СВЕЖЕ ИСЕЧЕНО ВОЋЕ ИЗГЛЕДА ЗДРАВО, АЛИ ИНСПЕКТОР ОТКРИВА ЗАШТО ГА НИКАДА НЕ КУПУЈЕ Разлог ће вас натерати да двапут размислите

Људи који раде у прехрамбеној индустрији и надзиру прехрамбени ланац имају важну улогу у осигуравању здравствене исправности хране. Њихов је посао да воде рачуна о томе да се храна производи, припрема, дистрибуира и складишти под условима који би требало да смање ризик по потрошаче.

У Уједињеном Краљевству храна која се продаје, набавља, дистрибуира и складишти мора бити у складу са регулаторним правилима Агенције за стандарде хране (Food Standards Agency), чија је главна сврха заштита јавног здравља.

Али шта када сами стручњаци одређене производе радије не купују?

Непастеризовано млеко прво је на списку

Др Брајан Квок Ле (Bryan Quoc Le), прехрамбени хемичар и консултант из савезне државе Вашингтон, открио је које намирнице лично избегава у супермаркетима. Његов критеријум је једноставан: сматра да код неких производа могући здравствени ризици надмашују њихове потенцијалне користи.

На врху његовог списка налази се непастеризовано млеко, односно сирово млеко. Пастеризовано млеко пролази кроз термичку обраду којом се уништавају патогени микроорганизми и продужава рок трајања. Код сировог млека таква се обрада не спроводи, па оно остаје у непрерађеном облику.

Управо због тога потрошач може бити изложен потенцијално опасним бактеријама, међу којима су салмонела, бактерија ешерихија коли, листерија и бруцела.

"Много је људи који тврде да сирово млеко има разне здравствене предности, али једноставно не вреди ризиковати јер је у том млеку још увек много патогених организама, поготово ако долази равно из погона за прераду", објаснио је др Брајан Квок Ле.

Другим речима, чињеница да одређени производ није прошао пастеризацију за њега је довољан разлог да га не ставља у своју корпу.

Посебан опрез за исечено воће

Др Ле има још једно врло јасно правило када купује храну у супермаркетима. Избегава претходно исечено воће и поврће, а посебно је опрезан са производима који се секу у мањим продавницама или продавницама мешовите робе.

"Ако планирате да једете претходно исечено воће и поврће без додатне обраде, суочавате се са истом количином микробиолошких ризика као и када конзумирате клице", упозорио је стручњак.

Проблем притом није нужно у самом воћу или поврћу, већ у томе што потрошач често не може да зна какви су хигијенски услови у којима је производ сечен.

"Не знам шта је особа иза пулта радила док је секла производ и које хигијенске праксе примењује. Пакована храна по закону мора да прође кроз строге поступке, али храна која се сече на лицу места не мора нужно", додао је др Ле.

Диња је међу намирницама према којима је посебно опрезан

Од претходно исеченог воћа стручњак посебно издваја дињу. Због могућности контаминације, претходно исечену дињу сматра неприкладном за конзумацију.

Додатни проблем представља чињеница да се такви производи након сечења више не налазе заштићени својом кором у целости. Сваки поступак сечења отвара могућност да микроорганизми са површине, опреме или руку доспеју на јестиви део производа.

Стручњаци за безбедност хране потрошачима зато препоручују темељно прање воћа и поврћа и њихово правилно складиштење. Такве мере могу помоћи да се "смањи ризик од болести узрокованих храном".

Клице изгледају здраво, али могу да скривају бактерије

На списку намирница које захтевају додатни опрез налазе се и сирове клице. Међу њима су, на пример, клице ротквице, луцерке и детелине.

Клице су нутритивно вредне и често се сматрају здравим додатком исхрани, али истовремено могу садржати патогене микроорганизме, укључујући ешерихију коли и салмонелу.

Професор микробиологије са Универзитета у Делаверу Кали Нил објашњава да је кључни проблем повезан са самим процесом клијања.

"Да би клице проклијале, семе не може адекватно да се дезинфикује како би се уништила сва могућа салмонела, на пример", истакла је професорка Нил.

То значи да поступак који је потребан за производњу клица истовремено може отежати потпуно уклањање потенцијално опасних микроорганизама.

Ипак, професорка Нил наглашава да не треба све произвођаче клица стављати у исти контекст. Постоје произвођачи који велики део пажње посвећују управо хигијени и санитарним поступцима.

"Но, притом треба имати на уму да постоје узгајивачи клица који јако добро обављају свој посао и придају велику пажњу чишћењу и санитарној контроли", напоменула је.

Шта стручњаци заправо поручују потрошачима?

Примери које наводе др Брајан Квок Ле и професорица Кали Нил не значе да су све наведене намирнице аутоматски опасне, нити да ће њихова конзумација нужно довести до болести. Њихова упозорења пре свега указују на ситуације у којима начин производње, обраде или руковања храном може повећати микробиолошки ризик.

Посебно се истиче разлика између производа који пролазе строго контролисане поступке обраде и хране која се обрађује на продајном месту, где потрошач често нема увид у хигијенске услове.

Због тога стручњаци наглашавају важност правилног руковања храном, хигијене, прања и одговарајућег складиштења. Иако се неке намирнице сматрају здравима, начин на који су произведене и припремљене може бити једнако важан као и њихов нутритивни састав.

У крајњем инстанци, управо је то разлог због којег стручњаци за безбедност хране при куповини појединих производа примењују додатни опрез: код одређених намирница потенцијални микробиолошки ризик једноставно може бити већи него што је потрошачима на први поглед очигледно.

Телеграф Бизнис/ Дневно.хр