Свети апостол Акила и Преподобни Стефан Махришки: Зашто је данашњи дан посебан за православне вернике?

Његово име заузима посебно место у Новом завету, где се помиње као један од најближих сарадника Светог апостола Павла у ширењу хришћанства. Такође, обележава се и празник Преподобног Стефана Махришког, руског светитеља из 14. века, који је остао упамћен као велики подвижник, оснивач манастира и човек који је цео свој живот посветио молитви, смирењу и служењу Богу.

Свети Акила био је Јеврејин родом из Понта, а са супругом Прискилом живео је у Риму, одакле су били протерани за време цара Клаудија. Касније су се настанили у Коринту, где су упознали апостола Павла.

Како су се бавили истим занатом и израђивали су шаторе, заједно су живели и радили, а потом и проповедали Јеванђеље.

Нови завет сведочи да су Акила и Прискила отворили врата свог дома првим хришћанима, претворивши га у место окупљања и молитве. Због своје преданости вери и мисионарском раду остали су упамћени као пример брачне слоге, гостопримства и служења другима.

Црквено предање наводи да је Свети Акила касније постао епископ и да је пострадао за Христа, због чега га Црква прославља као светог мученика и апостола.

За празник Светог апостола Акиле нису везани широко распрострањени народни обичаји, али су у појединим крајевима сачувана одређена веровања попут тога да верници одлазе у цркву, пале свеће и моле се за мир, међусобно разумевање и слогу у породици.

Будући да су Свети Акила и Прискила познати као узоран брачни пар у хришћанској традицији, поједини супружници на овај дан изговарају заједничке молитве за љубав, верност и заједништво.

У народу се сматра да је празник погодан за помирење са родбином, пријатељима или комшијама са којима постоје несугласице.

Преподовни Стефан Махришки: Напустио богатство зарад вере

Данас се обележава и празник Преподобног Стефана Махришког, руског светитеља из 14. века, који је остао упамћен као велики подвижник, оснивач манастира и човек који је цео свој живот посветио молитви, смирењу и служењу Богу.

Стефан Махришки рођен је у Кијеву, а још као младић одлучио је да напусти лагодан живот и замонаши се у Кијево-печерској лаври, једном од најзначајнијих духовних центара православља. Због великих немира и прогона монаха напустио је манастир и повукао се у густу шуму на подручју данашње Владимирске области, где је желео да живи у потпуној тишини и молитви.

Његов подвижнички живот убрзо је привукао многе ученике, па је на том месту основан манастир Махришче, по којем је светитељ касније и добио име. Био је познат по скромности, мудрим саветима и спремности да помогне свакоме ко му се обрати. Предање каже да је многима био духовни учитељ и да је својим животом показивао како се истинска снага налази у вери, смирењу и љубави према ближњима.

Црква га прославља као преподобног, односно светитеља који је светост достигао монашким подвигом. Његов живот сматра се примером истрајности, одрицања и поверења у Бога чак и у најтежим околностима.

Народна веровања и обичаји

Верници на овај дан одлазе у храм, пале свеће и моле се за душевни мир, истрајност у искушењима и снагу да донесу исправне животне одлуке, а будући да је светитељ живот провео у молитви и тишини, поједини верници настоје да празник проведу мирно, без свађа и непотребних расправа. 

Сматра се да је овај дан погодан за искрену молитву и преиспитивање сопствених поступака, као подстицај на смирење и праштање.

У неким православним срединама монаси и верници посебно се моле Преподобном Стефану за духовно руковођење и истрајност на путу вере.

Telegraf.rs