ТРУДНОЋА ЈЕ ПОЧЕТАК, А НЕ ПАТЊА – НОВА ПРАВИЛА ЗА СТАРИ СИСТЕМ Акушерско насиље и нова нада у породилиштима

Бројна сведочења трудница говоре да их по уласку у порођајни блок јако често дочекају  грубе речи, вређање и дрскост, па је сходно томе и тема акушерског насиља постала актуелнија. 

Саговорници Еуронеwс Србија сагалсни су око тога да услови у којима се жене порађају нису довољно добри, да породилишта нема довољно, али и да је за будуће маме важно такође и у каквим условима воде трудноћу која се заправо завршава у порођајном блоку. 

Гинеколог др Милан Миленковић каже за Euronews Србија кључно да породилиште буде место у којем жене треба да се осећају сигурно. 

“Када говоримо о акушерском насиљу, то је за сваку осуду. То подразумева и грубе речи, када је неко вербално непијатан према вама, када се неко пацијенкињи обраћа увредљивим речима. Ту толеранција треба да буде нула. Такође, кад се помиње то акушерско насиље, врло често се помиње епизиотомија, помиње се нека интервенција. Да би избегли све те интервенције, порођај треба да крене сам. То значи да би порођај тако кренуо, контракција кренула сама, битно је да идентификујемо на почетку трудноће термин, што није увек лако”, каже он. 

Бабица и психолог Јасмина Михњак каже да она види да је пре свега повод за проблем недовољна или лоша комуникација, због које су, каже, многе жене изгубиле поверење. 

“У већини случајева порођаји прођу у најбољем реду и ту онда немамо проблем. Међутим, када се нешто закомпликује, важно је да наши лекари буду ту уз нас и то је разлог зашто ми тамо идемо. Врло често се дешава да онако негде већ се врата неко виче или је непријатан или само на неадекватан начин објасни где смо ми дошли”, наводи она. 

Национални водич за трудноћу и порођај мења праксу порођаја 

Како би се побољшали услови у породилиштима, недавно су представљени и први национални водичи за трудноћу и порођај, који се односе на здравствену заштиту жена током трудноће. Надлежни тврде да је то први свеобухватни водич за збрињавање жена у порођају, који одговара данашњем времену. 

Миленковић наводи да он подразумева већа права породиља, али и изостављање неких непотребних метода које су застареле, а које се у Србији  и даље користе приликом порођаја, мање насиља као и потпуна подршка трудницама. 

“Управо је то један корак напред да се то на неки начин систематизује и структурише јер кад причамо о порођају, главни циљ је да имамо здраво дете, здраву мајку и задовољну жену. То су три нека аспекта које морају да се анализирају и да на крају сви резултати буду добри. Здравље детета и мајке можемо да меримо кроз бројеве, кроз компликације, кроз смртност, а ова друга задовољство се мери кроз неке упитнике”, објашњава он, наводећи да 25 година није радио у државном породилишту у Србији и да је његова праска углавном везана за приватно, а наводи да има и клиничка искуства у иностранству. 

“Погледао сам водич, и делује ми као нешто што је базирано на знају. Важн је мењати старе навике, које су укорењене”, додаје он. 

Михњак каже да водич показује и да се чуо глас жена. 

“Ствари које су се десиле и о којима су неке мајке сведоче су можда и неке легитимне медицинске процедуре, али ако им то није објашњено на адекватан начин, оне ће то доживети као угрожавање или да је то оно што се назива акушерско насиље. Могуће је да само можда другачије искомуницирано. Мислим да бисмо са другачијим осећајем излазиле из тог породилишта", рекла је. 

Значај порођајног процеса за бебу и мајку 

Водич је избацио као рутинску епизиотомију, избацио је бушење водењака као рутинско, затим употребу медикаментозне стимулације порођаја као рутинско или неке од ових једноставних интервенција. Михњак наводи да су комуникација и поверење кључни.

“Опет бих поновила да нису оне биле саме по себи најтрауматичније, него просто није им се на леп начин објаснило зашто нешто треба или не треба. А исто стоји и сада. Дивно је што то више неће бити онако по аутоматизму, па когод дође с врата се укључује на индукцију”, рекла је. 

Породиља је везана за кревет, мора да лежи, не може да се креће, не може да пије воду, да једе итд. Значи, одмах улазимо у ту неку ситуацију и атмосферу болнице заправо. А оно што је жени потребно јесте да неко време. 

“И сам водич негде сугерише да жена што дуже остане код куће, да остане што дуже у свом неком окружењу, да може неометано да се креће, да једе, да пије, да се истушира, да буде са својим партнером. Међутим, не осећају се све жене безбедно да остану дуго код куће, поготово када је први порођај у питању и онда одлазе у породилиште јер тамо осећају сигурност. Онда било добро да имају тај неки простор, да могу да ту шетају, да имају оне пилатес лопте, да седну, да могу да пију, да их неко обилази”, навела је.