УМЕТНИЦА БЕОГРАДСКИ АСФАЛТ ЗАМЕНИЛА БАЧКОМ РАВНИЦОМ Сара у Гајдобру дошла због куће, а пронашла и љубав
Када је Сара Антоновић (29) прошлог маја спаковала ствари и из Београда се преселила у Гајдобру, многи су тај потез посматрали са неверицом.
Данас, девет месеци касније, ова млада уметница не само да реконструише стару швапску кућу из 1920. године, већ исписује потпуно ново поглавље свог живота, у којем су главне улоге заузели један пас, стара градња и - неочекивана љубав.
Сара нема порекло из ових крајева, нити наслеђену дедовину. Кућу је тражила годинама са мајком, а пут их је сасвим случајно навео у Бачку Паланку, па у Гајдобру.
- Бака ми је родом из Бачке, па смо прво ту кренуле да тражимо кућу. Међутим, заљубиле смо се у ову кућу на први поглед. У шали кажем да бих у Београду само три дрвета у дворишту платила колико је коштала цела кућа - каже Сара за наше новине. Ипак, кућа јој није донела само кров над главом, већ и нову животну радост. Судбина је хтела да агент за некретнине, који јој је продао кућу, постане и њен момак, чиме је прича о пресељењу добила прави филмски обрт.
Као уметница која се бави тетоважама, дигиталним цртежом и сликарством, Сара је својим изгледом у почетку изазивала знатижељу, па и благе предрасуде у селу познатом по својој херцеговачкој традицији.
- Било је коментара у стилу „не долази код нас ништа урбано”, али мој одговор је увек исти – ја сам дошла да учим од њих, а не они од мене. Комшије су, заправо, јако топли људи, увек спремни да помогну - истиче Сара за Дневник, која је тренутно у процесу отварања тату студија у Бачкој Паланци.
Мајка архитекта као подршка
Иако Сара сама живи у Гајдобри са својим псом, велику подршку има у мајци која је архитекта. Она из Београда надгледа и помаже реконстукцију куће, пазећи да сваки детаљ старе швапске архитектуре буде верно сачуван.
Уместо савремених материјала, Сара кућу обнавља земљаним малтером, желећи да задржи аутентичност грађевине старе читав век. Њен циљ је самоодрживост, па се већ окренула пермакултури – систему пољопривреде који не исцрпљује земљиште и не захтева тешку механизацију ни хемију.
- Засадила сам лук, салату и кромпир. Пермакултура подразузмева коришћење ресурса из дворишта и биљке се међусобно помажу. Желим здрав, спорији живот који ме испуњава више него што је град икада могао – каже наша саговорница.
Рођена 1996. године, Сара припада генерацији оних који су имали „дигитално детињство”. Иако је град нудио много, она истиче да јој у Београду никада није било занимљиво као сада у Гајдобри.
- Волим да цитирам другарицу која каже: супер је град, али ја не користим његове потенцијале. У граду ми је било досадно, а овде увек имам шта да радим. Сматрам да село развија способности неопходне за квалитетан живот. Девет месеци касније, сигурна сам да је ово била најбоља одлука коју сам донела. Утичем и на своје пријатеље, па и неки од њих размишљају да ураде исто - закључује наша саговорница.
Пројекат „Повратак на село – шанса младима за нови почетак” реализује Дневник Војводина прес доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.