УПУЋЕНИ КАЖУ ДА СМО БОЉИ ОД ЕВРОПЕ Србија у прошлој години произвела 48 одсто струје из обновљвиих извора

Она је оценила да су домаће бројке по овом питању боље у односу на бројке које бележе европске земље.

"Хидроелектране дају трећину електричне енергије у нашој земљи. Модерна постројења, ветропаркови и соларне електране су у драстично мањем броју и проценту. Ветер је бољи, пре свега захваљујући светским инвеститорима који су присутни у Србији. Тако да тренутно на мрежи имамо 12 ветроелектрана прикључених на дистрибуцију", рекла је Исаиловић за Тан‌југ.

Она је истакла да ће ветроелектрана "Чибук 2", која је недавно започела са радом на општини Ковин, снабдевати 62.000 домаћинстава електричном енергијом.

Обновљиви извори енергије, према њеним речима, представљају један од кључних фактора у процесу зелене транзиције, а највећи потенцијал лежи у соларној енергији која је тренутно веома популарна у свету.

"Наравно, обновљиви извори енергије нису једни ни свемоћни. У питању су варијабилни извори енергије, али за енергетску транзицију и за оно што нам је потребно - декарбонизацију и зеленизацију планете, тренутно немамо ништа боље", оценила је Исаиловић.

Исаиловић је навела да велики потенцијал, поред сунца, лежи и у енергији ветра и воде.

"Ветар има један стабилан и константан раст. Очекујемо да се до краја године на нашу мрежу прикључе још два ветропарка. Србија би до краја године могла да достигне тај фамозни један гигават из електрана на ветар", рекла је Исаиловић.

Додала је да је најбоље користити комбинацију ветра и сунца, с обзиром да ти извори енергије нису константи.

"Ветар не дува стално, али постоје истраживања и мерења ветра. Реч је о скупим процесима који омогућавају предикцију ветра. Што се тиче солара, ми немамо ниједну соларну електрану прикључену на преносни систем електричне енергије, значи немамо ниједан велики солар. Дакле, немамо ту још озбиљних инвеститора", казала је Исаиловић.

Она је појаснила да сунце производи енергију када је сунчано, али да постоје батеријска складишта у којима се та енергија чува за период у којем буде недостајала енергија.

"Европска асоцијација за енергију сунца очекује да се до 2030. године капацитет складиштења увећа пет пута. Србија још нема изграђена велика постројења за батеријско складиштење електричне енергије, али имамо пројекте са дозволама, имамо заинтересоване инвеститоре, имамо знање наших инжењера, тако да мислим да ћемо ми врло брзо стићи Европу у том сегменту", рекла је Исаиловић.

Она истиче да не треба занемарити ни потенцијал геотермалне енергије, биомасе и биогаса, наводећи да је њихова комбинација најбоље решење у процесу енергетске транзиције.

"Наше удружење подржава идеју развоја нуклеарне енергије. Подржавамо идеју да се о томе говори и што је тај мораторијум који је дуго постојао у Србији,  суспендован. Видећемо шта ће бити у будућности. То су веома скупа и комплексна постројења за изградњу и за добијање дозвола, тако да се сигурно неће изградити за годину, две или пет, али је јавна дискусија добра", рекла је Исалиовић.

На питање које су највеће препреке у развоју обновљивих извора енергије у нашој земљи, Исаиловић је навела да су у питању административни проблеми попут спорог добијања дозвола и усвајања планских докумената, као и спорој реакцији локалних самоуправа.

Исаиловић додаје да је декарбонизација саобраћаја пођеднако важна као и декарбонизација енергетског сектора, наводећи да Србија заостаје за Европа када је у питању употреба електричних возила.

"У Европи је тренутно 16 одсто електричних аутомобила, док је у Србији то чини ми се 2-3 процента. Међутим, код нас су хибриди врло популарни и ако сагледамо тај део, можемо рећи да трећину нових, продатих аутомобила чини електрични аутомобили и то је добар проценат", рекла је Исаиловић.

Она истиче да је главни проблем недовољно развијена инфраструктура мреже пуњача.

"Последњи подаци кажу да је девет пуњача на аутопутевима којим управљају 'Путеви Србије', 22 чекају на прикључење и постоји одређени број који је у плану. Нерегулисан је и начин продаје електричне енергије за аутомобиле у хотелима, тржним центрима и другим местима где постоје пуњача", рекла је Исаиловић.

Додале је да људи не желе да изађу из своје зоне комфора, да не планирају путовање на начин да ће после сат-два направити паузу негде и пронаћи где се налази електрични пуњач.