ВЕРУЈЕ СЕ ДА КО НЕ ПОСТИ НЕЋЕ МУ РОДИТИ ЊИВА КАКО ТРЕБА Данас почиње Петровски пост, ево до када траје
Православни верници данас, почињу Петровски пост (или Апостолски пост), који траје до 12. јула, када се слави празник Светих апостола Петра и Павла.
Петровски пост, као један од четири велика поста у Православној цркви, дубоко је укорењен у духовни и народни живот у Србији. Иако није тако строг као Васкршњи или Божићни пост, Петровски пост има своју важност, симболику и традицију — и у цркви, и у народу.
Традиција и обичаји у Србији током Петровског поста
Суштина поста је у припреми душе за празник Светих апостола Петра и Павла. То је време када се верници труде да очисте себе не само од мрсне хране, већ и од злих мисли, оговарања, гнева, лењости и осуде.
Посна трпеза
У народу се каже: „Петровски пост је лак пост“, јер дозвољава рибу, уље и вино скоро све дане, осим понедељка, среде и петка када су дани строжег поста.
У селима је било уобичајено да се трпеза прилагоди ономе што природа у том тренутку пружа – млади кромпир, тиквице, пасуљ, паприке, лук, купус, свеже воће.
Народни обичај је да се пост посматра и као време за прочишћење тела, па се често јело једноставније, чак и без уља.
Пољопривредни обичаји
Петровски пост пада у време интензивних сеоских радова — косидба, берба вишања, некад и жетва. И поред тешких физичких послова, људи су поштовали пост, али су чешће користили рибу као лакшу протеинску храну.
У неким крајевима Србије, посебно у западним и јужним деловима, веровало се да ако човек не пости Петровски пост, „неће му родити њива како треба“.
Петровданске народне светковине
Крај поста је Петровдан (12. јул) – празник Светих апостола Петра и Павла. У многим селима Србије он се слави као заветина или сеоска слава.
Петровдански вашари: У многим местима се одржавају вашари и сабори, јер се завршава пост и народ се весели. Пре тог дана, пост је строго поштован, а Петровдан је био симбол краја духовног и телесног уздржавања.
Народно веровање и обреди
У неким крајевима постојало је веровање да девојке треба да посте цео Петровски пост ако желе да се удају те године.
Уочи Петровдана, млади су плели венчиће од пољског цвећа и остављали их испод јастука како би „сањали онога ко им је суђен“.
Такође, веровало се да Петровданске росе имају лековито дејство, па су људи излазили рано ујутру и умивали се росом.
