ЗА МАЛЕ МАТУРАНТЕ, БУДУЋЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ Друга шанса 13, 14. и 15. августа, преостало још мало места

Они који због здравствених или других оправданих разлога нису полагали завршни испит у јуну, имаће другу шансу 13, 14. и 15. августа, те у трећем кругу расподеле, који ће бити одржан последње недеље у том месецу, сазнати којим путем ће наставити школовање.

Преосталих места у Новом Саду није много: у футошкој Пољопривредној школи са домом ученика, на трогодишњи смер руковалац пољопривредне технике примају још три ученика, а међу пољопривредним техничарима дигиталних технологија, који су уједно и „најјачи” разред у погледу просека у овој образовној установи, чак 12. У избору и је и техничар хортикултуре са 18 слободних клупа.

Техничка школа „Милева Марић Ајнштајн” може уписати још три декоратера зидних површина, четири столара и девет тапетара-декоратера.

За оне који се одлуче за Саобраћајну школу „Пинки”, на располагању су образовни профили техничар вуче (5), техничар управљања железничким саобраћајем (10), те техничар поштанског саобраћаја и телекомуникационих услуга (12).

Највиши просек бодова при упису, гледајући стручне школе, ове године је био за техничара информационих технологија (90,25)

У Средњој машинској школи остао је непопуњен само смер оператер машинске обраде резањем (5), док у Техничкој школи „Павле Савић” могу примити још осам будућих месара и девет пекара.

Уписне квоте нису попуниле ни неке од најтраженијих школа, посебно у одељењима где се настава одвија на мађарском језику. Тако је остало пет места за медицинске сестре – техничаре, девет за техничаре дизајна графике, 22 за техничаре мултимедија и 15 за општи тип Гимназије „Светозар Марковић”. На природно-математичком смеру у Гимназији „Јован Јовановић Змај” – немачки језик има још једно место, а француски шест, док за ученике са посебним способностима математика има шест, а физика, те рачунарство и информатика по осам.

Што се тиче смера где је забележен највиши просек при упису, гледајући сваку стручну школу понаособ, ове године су то: техничар информационих технологија (90,25), техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина (76,04), техничар за оперативну форензику (84,57), архитектонски техничар (87), техничар за логистику и шпедицију (67,82), техничар дизајна графике (492,79), пољопривредни техничар дигиталних технологија (63,85), финансијско-рачуноводствени техничар (89,37) и физиотерапеутски техничар (93,84).

Међу гимназијама, у Светиној је праг пролазности био 92,6, у Исидориној 95,05 за природно-математички смер, чија је лествица овог пута нешто виша него за друштвени, а у Лазиној, за исто такво усмерење – 91,3 поена, док је на одсеку за сценску и аудио-визуелну уметност било тражено бар 242,45 бодова. Јовина гимназија забележила је највиши просек међу ученицима са посебним способностима за математику (288,3), те у билингвалном одељењу (енглески језик) – 116,05.

У Карловачкој гимназији је превагу однео шпански језик, где је међу 12 малих матураната последњи на листи имао 295,3 бода.

С. Милачић