ЗАРАЗЕ ЋЕ ПРОЦВЕТАТИ Даље загревање платене прети да значајно повећа нашу изложеност инфекцијама и ширење болести ОВО СУ НАЈВЕЋЕ ОПАСНОСТИ ПРЕД ЧОВЕЧАНСТВОМ

Док се планета загрева, наша животна средина ће се мењати, али и наша тела. Истраживачи процењују здравствене последице климатских промена, са фокусом на топлоту, квалитет ваздуха, храну и ризик од инфекција. Такође разматрају обећавајућа решења која би нам могла помоћи да се прилагодимо топлијој будућности.

Студија из Калифорнијског института за технологију (Калтек) систематски показује да сушни услови могу подстаћи еволуцију бактерија отпорних на антибиотике. Већина ове отпорности је последица човекове погрешне употребе антибиотика, која подстиче бактерије да развију гене који им помажу да се одбране од лекова.

Међутим, студија је покренула нову бригу: пошто се многа места суочавају са сушнијим условима, саме климатске промене могле би деловати као селективни притисак који снажно убрзава еволуцију ових супербактерија отпорних на лекове.

Повећана отпорност на антибиотике је само један од начина на који ће климатске промене вероватно изложити нове популације ризику од више типова инфекција. Ово повећано оптерећење болестима поклопиће се са поремећајима које климатске промене изазивају у ланцима снабдевања, нарушавањем исхране и другим начинима притиска на наше здравље.

Ниједна појединачна мера не може истински обухватити укупан ризик који настаје кад се ови бројни фактори стреса појачају и саставе, кажу истраживачи.

Болести топлог времена

 

Блага зима значи да крпељи — и болести које преносе — постају све већи разлог за забринутост. У априлу су Центри за контролу и превенцију болести САД (ЦДЦ) известили да су посете хитним службама због уједа крпеља биле на највишем нивоу за тај месец од 2017. године. Та тенденција није изолована: док температуре расту, инсекти и зглавкари могу преживети дуже током године и даље ка северу.

Као резултат тога, векторске болести попут лајмске болести (коју преносе црноноги крпељи из рода Ixodes) и вирус Западног Нила (који преносе комарци) постаће чешће у све севернијим областима.

На североистоку САД већ се бележи драстичан пораст алфа-гал синдрома, који није инфекција, али га преноси крпељ Amblyomma америцанум и изазива неизлечиву алергију на црвено месо, пошто ова врста шири своје подручје. Број позитивних тестова на антитела за алфа-гал молекул повећао се 100 пута између 2013. и 2024.

Скоро пола милиона људи се сваке године лечи од лајмске болести, а ЦДЦ годишње бележи више од 8.000 случајева других болести које преносе крпељи широм земље. Није јасно како ће се то мењати док се загревање повећава.

Једна студија из 2022. године открила је велики пораст лајмске болести при загревању од 3,5 до 5,5 степени Целзијусових до 2100. године, али се тако велико и брзо загревање сматра мало вероватним. Ипак, истраживачи су уочили велику неизвесност у рачуници, с обзиром на број променљивих које утичу на то да ли ће ширење популације крпеља довести до више болести: колико често људи излазе напоље или које мере предузимају да избегну уједе крпеља. Болести које преносе крпељи вероватно су и недовољно пријављене, тако да чак ни стваран број болести пренетих сваке године није познат.

Крпељи су одговорни за ширење 90% свих векторских болести у САД, тако да ће било која тенденција у скупу болести које преносе крпељи вероватно утицати на хиљаде или десетине хиљада људи.

Још распрострањенији крвопија, комарац, тренутно преноси само неколико болести у САД. Најчешћа и најтежа је вирус Западног Нила, који комарци преузму кад се хране крвљу заражених птица. До 8. септембра, у САД су ове године пријављена 504 случаја вируса Западног Нила, а 363 су захватила централни нервни систем.

Пошто мање од 1% случајева вируса Западног Нила напредује до централног нервног система, ови бројеви вероватно представљају драстично изостављање блажих случајева, који код неких људи могу изазвати вишемесечни умор, поред акутних симптома сличних грипу, као што су грозница, главобоља и телесни болови.

Очекује се да ће се болести које преносе комарци, попут вируса Западног Нила, брже ширити при вишим температурама. Топлота помаже комарцима да дуже буду присутни током године, баш као и крпељима. Такође убрзава пренос и репликацију вируса у комарцу, јер су инсекти „хладнокрвни“ и стога њихов метаболизам зависи од временских услова.

„Осим на местима која су већ веома топла, треба очекивати да ће се брзина репликације вируса у комарцу повећати. То скраћује време генерације, што значи да очекујемо више преноса“, кажу истраживачи.

Иако комарци воле воду, суша повезана са климатским променама могла би, парадоксално, готово утростручити број случајева вируса Западног Нила код људи у САД током наредних 30 година, са око 2.000 пријављених случајева на између 5.000 и 6.000. То је вероватно зато што се у сушнијим условима зарази више комараца, можда јер се птице — посредни домаћин вируса — више окупљају са комарцима око извора воде или се током суше ређе размножавају, тако да је удео птица које носе вирус већи него кад воде има више.

Такође, болести које преносе комарци, а које су давно искорењене у САД, могле би се поново појавити са порастом температура. Југоисток САД постаће подложнији трансмисији маларије и денга грознице при свим нивоима загревања. Током лета 2026, на Флориди је забележено више од 40 локалних случајева денга грознице.

Надзор и мере контроле су углавном зауставили ланце преноса, али је вероватно да ће друштво у наредним деценијама морати да улаже више новца како би поново сузбијало те болести. На пример, постоје вакцине против маларије одобрене за децу, али се тренутно препоручују само у подручјима где је болест ендемична.

Ако би маларија постала уобичајена на југу САД, вакцина би могла бити потребна милионима Американаца, укључујући рањиве одрасле особе. Кад би ендемичне болести попут тих поново постале присутне у САД, то би могло постати велико оптерећење и бити веома скупо.

Катастрофе и болести

 

Поплаве су још један фактор који у условима климатских промена погоршава векторске болести. Док се климатске промене појачавају, појачаваће се и екстремни временски догађаји. Пошто топли ваздух може садржати више влаге, многа подручја ће имати повећане епизоде падавина, а урагани ће постати интензивнији.

Поплаве стварају станиште за комарце. Катастрофе такође подстичу ширење других болести које су обично веома ретке у САД, као што је лептоспироза, бактеријска инфекција која се преноси са животиња на људе путем животињског урина. Поплавне воде могу бити контаминиране телима угинулих животиња; 2022. године, након што је ураган Фиора погодио Порторико, број случајева лептоспирозе порастао је 3,6 пута на више од 10 случајева недељно.

Након урагана Метју и Флоренс, 2016. и 2018. године, Северна Каролина је забележила повећање од 11% у посетама ургентним центрима због гастроинтестиналних болести. Највише је било погођено црначко и староседелачко америчко становништво, вероватно зато што је због дискриминације непропорционално потиснуто на мање пожељно, поплавама подложније земљиште, кажу истраживачи.

Циклуси падавина, суша и затим вртлога прашине могу подстаћи ширење долинске грознице, гљивичне болести дисајних путева која узрокује између 700 и 1.100 смрти годишње, углавном на југозападу САД. Долинска грозница је већ у порасту - број случајева у Аризони, једном од жаришта ове болести, удвостручио се са око 64 случаја на 100.000 људи 2005. године на 145 случајева на 100.000 људи 2022. године. Док запад САД постаје топлији и сувљи, долинска грозница ће се вероватно ширити из свог уобичајеног подручја на југозападу и постати ендемична у Ајдаху, Вајомингу, Монтани, Небраски, Јужној Дакоти и Северној Дакоти, излажући ризику још милионе људи.

Поплављене зграде могу садржати буђ, која може погоршати алергије, астму и друге респираторне болести. Кад велике олује изазову нестанак струје, људи користе генераторе за електричну енергију, који испуштају загађиваче повезане са астмом. Иако је често тешко пратити ефекте ових катастрофа, једна студија је показала да су поплављене области након тропске олује Имелда у Тексасу 2019. године доживеле 10% више посета ургентним центрима због астме него области које нису биле поплављене.

Осим тога, опасност по живот и стицање средстава за живот услед ових катастрофа може узроковати поремећаје менталног здравља попут посттрауматског стреса. Проблеми се удружују: маларија се шири у Африци, подстакнута загревањем, а здравствени радници се муче да стигну до погођених подручја пошто су поплаве, такође подстакнуте загревањем, уништиле путеве. Највише забрињава то што се све дешава истовремено, па је сав ризик повећан од‌једном, кажу истраживачи.

Пораст отпорности на антибиотике

 

Док се делови САД суочавају са новим ризицима од инфекција, постојећи третмани могу постати мање ефикасни. Студија је показала да суша концентрише природне антибиотике које бактерије стварају у земљишту, због чега бактерије осетљиве на та једињења теже преживљавају. Као резултат, микроби са генима за отпорност на антибиотике пролазе боље. Проблем за људско здравље је у томе што бактерије веома успешно размењују гене, тако да ти микроби у земљишту могу лако пренети своје супермоћи у погледу отпорности на антибиотике бактеријама које инфицирају људе.

Баштованство, удисање прашине — тако се то дешава, кажу аутори о контакту са бактеријама из земљишта. Стално се срећемо са бактеријама у нашем окружењу.

Истраживачи су открили повезаност између суше и отпорности на антибиотике коју пријављују болнице. Нису једини. Недавна студија о бактерији Salmonella, која само у САД изазива око 1,35 милиона случајева тровања храном сваке године, показала је да температура и падавине подстичу отпорност овог микроба на антибиотике. На глобалном нивоу, климатске промене су повезане са око 10% већом заступљеношћу гена за отпорност код салмонеле. Други микроби показују сличне ефекте.

У међувремену, топлији услови помажу бактеријама да брже расту, прилагоде се стресу и размењују гене за отпорност, док их суша концентрише у ограниченим изворима воде, где се слободно мешају. Поплаве изазване климатским променама онда могу, теоријски, проширити отпорне гене далеко.

Борба против ових удружених ризика захтева и мере за јавно здравље и приступе за ублажавање климатских промена, кажу стручњаци. Свет треба не само да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште, већ људи такође морају пажљивије користити антибиотике; унапредити хигијенске праксе широм света, попут управљања отпадним водама, да се сојеви отпорни на антибиотике не би тако лако ширили; ојачати безопасност хране; и проширити надзор над болестима. Јавност такође мора разумети да климатске промене представљају здравствено питање.

„Кад говоримо о решавању проблема емисије гасова са ефектом стаклене баште говоримо о одрживој будућности, погодној за живот, са здравим привредама”, кажу истраживачи.

 (Telegraf.rs/Live Science)