(ВИДЕО) ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ ЗАВРШАВА ФИЛМ О УЖАСИМА УСТАШКОГ ЛОГОРА: Анализирам зло, пола милиона људи на Томпсоновом концерту нема појма шта је Јасеновац
БЕОГРАД: Прослављени југословенски и хрватски редитељ Лордан Зафрановић гостовао је у емисији „Око” поводом свог дуго најављиваног филма „Златни рез 42 - Дјеца Козаре”.
Овај пројекат, који говори о ужасима усташког логора смрти Јасеновац, Зафрановић назива својим „светим филмом” којим настоји да анализира корене зла.
Како је настала идеја за филм?
Зафрановић се са ужасима Јасеновца први пут суочио око своје 30. године, током снимања једног документарца у близини логора.
„Доживели смо заиста ужас, један шок који ми једноставно није излазио седам, осам дана. Екипа у комбију која се враћала у Загреб певала је оперске арије да би избацила из себе тај ужас. Било је неподношљиво да сам човек, јер то су људи направили. Ја сам се лично засрамио”, рекао је редитељ.
Филм је почео да припрема још крајем осамдесетих година са сценаристом Арсеном Диклићем, али је почетак рата зауставио пројекат, након чега је Зафрановић емигрирао преко Француске и Беча до Прага. Идеју је обновио пре шест година, инспирисан трагедијом избегличког дечака Ајлана Курдија.
Проблеми са финансирањем и блокада у Хрватској
Редитељ је нагласио да је било изузетно тешко пронаћи средства за ову тему. Након неколико одбијања, подршку је добио од Филмског центра Србије и РТС-а, за који је снимљена и серија од седам епизода. С друге стране, Зафрановић истиче да у Хрватској већ тридесет година практично не постоји:
- Игнорисање: Већ десет година га заобилазе за највеће уметничке награде у Хрватској, иако је један од ретких аутора чији су филмови били у конкуренцији Канског и Венецијанског фестивала.
- Блокада фонда: Сви његови изванредни сценарији послати на хрватске конкурсе су одбијени, укључујући и један кратки филм о Далмацији.
Опасност од ревизије историје
Зафрановић истиче да филм долази у тренутку отворене ревизије историје у Хрватској, где се Јасеновац неретко покушава приказати као „логор за одмор”.
„Ти млади људи који дижу руку у знак усташког поздрава, тих пет стотина хиљада колико их је било на Томпсоновом концерту, немају појма шта је Јасеновац. Ја не могу да клекнем пред јасеновачки споменик и тражим опрост, него могу само са алатима које знам, а то је филм, да на један начин скинем ту усташку кошуљу са себе. Јер та усташка кошуља је зло.”
Бескомпромисно дело које отвара ФЕСТ
Иако су из Холивуда и са светских фестивала стизали захтеви да се поједине тешке сцене скрате или избаце, редитељ је то одлучно одбио. Филм прати развој неколико зликоваца унутар логора, али и једног који се налази у дубокој моралној дилеми.
Екипа филма позвана је да овим остварењем свечано отвори предстојећи ФЕСТ у Београду пред четири хиљаде људи, што Зафрановић сматра великом чашћу и приликом да види како публика у маси дише уз ово аутентично дело.