СВИ ДОГАЂАЈИ СА СУЂЕЊА УРОШУ БЛАЖИЋУ Недолично понашање оптуженог, сведок у једном тренутку КРЕНУО КА ЊЕМУ
Суђење Урошу Блажићу (21), оптуженом за деветоструко убиство у селима Мало Орашје и Дубона и рањавање још 12 особа настављено је данас, а саслушани су оштећени и сведоци.
- Осим Андријане Митровић из Малог Орашја, која је тешко рањена у маскару, очекује се и сведочење породице Гавриловић из Крагујевца код којих се након злочина скривао Урош Блажић - каже извор и додаје да су на данашње рочиште позвани и вештаци.
Иначе, судија Лидија Јовановски одобрила је и поновно саслушање Мирослава Мише Тодоровића, оца убијеног Далибора Тодорвића, по његовом захтеву јер како је поручио преко адвоката Стефана Стефановића, има нова сазнања која могу помоћи у истрази.
12:06 Недолично понашање Блажића
Како Курир незванично сазнаје, током сведочења Јована Митровића, брата Петра и Марка Митровића Урош Блажић се недолично понашао.
- Када му се Јован Митровић обратио, Блажић је кренуо да безобразно клима главом, али су га стражари смирили - каже наш саговорник и додаје да су родитељи који су видели овако понашање били бесни.
- Убио нам је децу, а овако се понаша.
Након данашњег рочишта неке од мајки напустиле су судницу уплакане.
11: 52 Суђење завршено за данас
Пре него што је судија Лидија Јовановски одложила рочиште и заказала за 14, а затим за 25. новембар, за реч се јавио и пуномоћним оштећених Небојша Перовић који је навео да у записник мора да уђе понашање Уроша и Радише Блажића током сведочења оштећених док су им се обраћали.
- Клима главом све време и смеје се - рекао је Перовић, а то је констатовала и судија.
На следећем рочишту очекује се сведочење вештака, преглед видео снимака, као и читање писане документације.
11: 48 "Ви сте мртви већ"
Драго Милић, деда Николе Милића, најмлађе жртве маскара који је након пуцњаве отишао на место крвопролића изашао је за судску говорницу док је на себи имао фотографије убијених жртава.
- Не знам шта да кажем. Био сам горе, видео све. То је ужас. Видео сам тог момка, очи су му отворене, седи, предавао се. Нека каже овај идиот да ли га је молио да га не убије, а он га убио. Ја сам поред мог унука прошао два пута, али га нисам видео. Неки су кукали, неки нису, Немању Илића сам ухватио за раме, па га померим, али сам осетио да му је поломљена рука. Немања Стевановић је тражио да му позовемо оца, Јован Ранковић је запомагао тражио је помоћ, мало касније, минут, два дошао је Милош Јовановић рањен у колено каже да је искрварио. Шта могу да кажем, то је нешто... Он је генетски психопата. Отац му ништа бољи није. Ни деда, нико од њих није како треба, сад могу да кажем, да је Урош мало већи. Може да се похвали да је убио дете од 14 година, може да се похвали. Ја бих волео да се обратим овим људима, нељудима. Ви сте мртви већ. Шта год да вам урадимо не вреди - рекао је он, а затим се окренуо као боксу где су окривљени. Њега су тада окружили затворски чувари.
Инцидент у судници
Након сведочења Јован Митровић се окренуо ка боксу где се налазе окривљени Радиша и Урош Блажић.
- Радиша ти си причао о неким чиновима, срам те било, погрешио си у најважнијем васпитању своје деце. Један ми је убио два брата, а други ми шаље лајк као све је у реду што је његов брат побио све њих. Срам те било, а ти г*вно једно. Гледај ме, мајмуне један, гледај ме, убио си ми браћу. Ј***м ти све по списку. Г*вно једно - викао је у судници Јован док га је стража буквално износила из просторије.
11:36 "Видео сам да седи са рупом у челу"
Након рођеног брата сведочио је и Јован Митровић.
- Те вечери око 22.30 сати сам гледао утакмицу, а потом сам легао сам да сповам. У том тренутку сам чуо оца који излази из собе, и виче "брзо поби их човек". Чуо сам мајку да вришти и говори брзо на Равни Гај. Моја жена је пробудила брата, мислио сам да је туча, нисам знао да је убиство. Кренули смо Никола и ја, узео сам штап, а Никола мотку да бранимо Петра, јер нисмо знали шта је у питању. Дошли смо горе стао сам насред пута, да су ту они што их бију. Дејан, Николин отац рекао је шта је било, "шта је било поби их човек ко да су керови". Чули смо Петра, никог нисам видео око њега. Лежао је на леђима поред споменика, гледао сам, кренуо сам да лупам по неком ауту, ударио ме је неки адреналин. Нисмо знали да је толико рањен. Ставили смо га у кола и возио сам неких 160 километара на час. Могли смо да погинемо, Петар је био у крилу код Николе. Рекао ми је да не може да издржи да га избацимо напоље. Стигли смо од болнице. Кад смо изашли из кола, загрлио ме је и рекао и да не смем да га пустим. Причали смо му колико га волимо, лупао сам по болници од беса. Видео сам ко није био жив горе, Петар је лежао са леве стране, поред њега је лежао Немања Стевановић, Лазар Миловановић, Немања Илић, док мог другог брата Марка Митровића нисам видео. Окренуо сам се када смо одлазили и видео сам да седи са рупом на челу. Молило је да га не убије. Марко је клечао, молио га, а он га је убио. Иначе, Петра само умивали, говорили смо му да ће преживети и да га много волимо. Да га нећемо оставити и да ће бити жив.
За говорницом рођени брат Петра Митровића
Никола Митровић, рођени брат Петра Митровића дошао је за судску говорницу у црнини.
- Био сам код куће, а горе смо затекли катастрофу. Спавао сам и снајка ме је пробудила, отишли смо горе. Брата смо убацили у кола и брат од стрица је био на лицу места, све смо их видели. Видео сма оне који су били најближе ватри. Аутомобилом смо брат Јован и ја дошли. Драгана и Дејана Милића смо видели на капији, носили су Николу у кола. Чули смо Петров глас, затекли смо га код споемника, лежао је на леђима, телефон је био поред њега. Он је пре тога звао тату. Брат Марко је био на улазу у споменик, али га нисмо видели, тек кад смо кренули да излазимо. Седео је на поду руке изнад главе, предавао се ваљда. Марко је био мртав, имао је рупу на челу. Није давао знаке живота. Видео сам онда Немању Стевановића. Понели смо Петра и отишли смо за Смедерево, видели смо полицију и Хитну помоћ док смо ишли ка тамо - рекао је у потресноим сведочењу Никола Митровић.
"Нисам био са Блажићем у продавници"
Сведок Ђорђе Конрадовић из Смедерева изашао је за судску говорницу и навео да окривљене Блажиће зна година и да је радио код њих у воћњаку. Такође, рекао је да је тог крвавог дана 4. маја прошле године био са Урошем Блажићем.
- Нисам се договорио да се видим са Урошем, већ сам кренуо са супругом и дететом по делове за ауто. Успут сам свратио у продавницу у Дубони, која се налази преко пута школе. Постоји и снимак са камере да сам био. Са мном је био и друг. Када сам кренуо ка Младеновцу, видео сам неко друштво код споменика то је било око 19 сати, не сећам се тачно. Вратили смо се након неких сат времена и видео сам неки аутомобил - рекао је сведок и навео да је кренуо ка Малом Орашју.
Хтео сам да кажем да ја нисам био у колима са Урошем Блажићем. Ни у ауту, ни у продавници. То може да потврди и камера у продавници - рекао је сведок.
11:04 Ујна Уроша Блажића сведочи
Након њега за говорницу је изашла Миланка Гавриловић, ујна Уроша Блажића. Навела је да остаје при свему што је до сада рекла у тужилаштву, а тужилац је имао неколико питања за њу.
Иван Конатар: Како сте се виђали са Урошем и Радишом?
Милунка Гавриловић: Од славе до славе смо се виђали. Имали смо обавезе, али смо били у добрим односима.
Иван Конатар: Да ли је Биљана некада жалила на Уроша?
Милунка Гавриловић: Никада ми се није жалила, да има неки проблем.
Иван Конатар: Ко је сређивао кућу у Шепшину?
Милунка Гавриловић: Радио је Радиша колико се сећам.
Иван Конатар: Да ли је Урош долазио сам код вас?
Милунка Гавриловић: Никада није долазио сам, увек је долазио са својима.
Иван Конатар: Да ли се пуцало кад њих на славама?
Милунка Гавриловић: Ми смо ишли код њих за Светог Јована и тада се није пуцало, а сад за Ђурђевдан, не знам јер нисмо ишли. И ми славимо ту славу.
Небојша Перовић: Да ли сте били у контакту са Билајном Блажић?
Милунка Гавриловић: Чујемо се телефоном. Дошла је да обиђе оца. Нисмо причали о овоме. Жалила се, жао јој родитеља.
Небојша Перовић: Свега пар реченица о оваквом догађају се прича. Да ли вам је причала, да ли су након догађаја, селидбу или пренос имовине?
Милунка Гавриловић: Није ми познато.
Иван Конатар: Надовезао би се на ово, чије је оружје које је нађено?
Милунка Гавриловић: Вероватно је Урошево, нисмо ни знали за све то. Три, четри пута сам се чула са ћерком. Рекла ми је да Радиша нема никакве везе са оружјем, али да има неко оружје са дозволом.
Судија Лидија Јовановски: Одакле новац Урошу Блажићу за то?
Милунка Гавриловић: Не знам, радио је.
Судија Лидија Јовановски: Толико је добро зарађивао да може да купи толико оружја?
Милунка Гавриловић: Стварно не знам. Само да изјавим саучешће породицама, жао ми је и деце. Не знам шта да кажем.
10:53: Сведочи деда Уроша Блажића
Драган Гавриловић, деда Уроша Блажића и таст Радише Блажића сада сведочи.
- Остајем при свему што сам раније рекао - рекао је Драган.
Након тога за реч се јавио главни тужилац Иван Конатар који га је испитивао.
Иван Контар: У каквим сте били односима са Урошем и Радишом?
Драган Гавриловић: Били смо у добрим односима. Унук није долазио, можда пет пута свега. Ја сам код њега био само једном. Можда је и Урош долазио али ја нисам био у кући.
Иван Контар: Да ли је Радиша био ловац?
Драган Гавриловић: Не знам ја ништа о томре.
Иван Контар: Да ли знате да ли је поседовао неко оружје?
Драган Гавриловић: Нисам, нисам видео ништа.
Иван Контар: Да ли је Радиша причао некад нешто о оружју? Да ли сте ви имали ловачку пушку?
Драган Гавриловић: Пушку сам добио у фирми "Застава" тамо сам радио, нудили су нам на четри месеца или шест да се узме пушке јер није могло да се плаћа.
Иван Контар: Да ли сте причали са Радишом о оружју?
Драган Гавриловић: Чудна ствар, али нисам причао са Радишом о оружју.
Иван Контар: Да ли сте били на свадби кад се Марко женио?
Драган Гавриловић: Јесам, вероватно се пуцало, али се не сећам ко је пуцао, и из којег оружје. Свира музика не знам заиста.
Иван Контар: Један сведок је рекао да се овде пуцало из рафалне паљбе, да ли ви то знате?
Драган Гавриловић: Не знам ја за то.
Иван Контар: Зашто је отишао код вас након маскара?
Драган Гавриловић: Не знам, нисам паметан. Можда је долазио пре две године, на Светог Луку, пре тога нисам сигуран.
Иван Конатар: Да ли се икад пуцало на слави?
Драган Гавриловић: Не сећам се, није се пуцало.
Иван Конатар: Да ли су имали проблеме, да ли вам се Биљана жалила да имају проблеме?
Драган Гавриловић: Нисам знао за то, да је било неких проблема.
Иван Конатар: Где је ваша ловачка пушка, јесу ли вам је одузели?
Драган Гавриловић: Није предао сам је, немоћан сам па зато. Шта ће ми.
Иван Конатар: Када сте га видели последњи пут?
Драган Гавриловић: За славу, пре три године. Нисам имао ни његов број телефона.
10:37 Тодоровић одлучио да не сведочи
Милосав Миша Тодоровић, отац убијеног Далибора Тодоровића изашао је за говорницу након повређење Анријане Митровић.
- Имам примедбу на суђење. Ви сте превише благи према свему што се дешава код нас. Сведок, да би стекли имовинску помоћ за стан и да сужава је њима рефундирала милион динара и то желим да уђе у записник. Они што су избегли суђење прошли пут желим да се по закону казне 150.000 динара како и пише на позиву - рекао је Тодоровић, али га је председница већа Лидија Јовановски прекинула наводећи између осталог да неће да слуша критике на рачун суђења, и да допуни своје сведочење, али је Тодоровић одлучио да не сведочи.
10:32 Сведочи Андријана Митровић
Андријана Митровић која је тешко рањена у масакру стала је за судску говорницу.
- Дошла сам са две другарице у Дубону, али сам претходно била код споменика Равни Гај. Кратко смо се задржале и отишле смо да се дружимо код школе у Дубони. Ту су били Милан, Кристина Панић, Далибор, Анђела Стевановић и Немања Ивановић. Седели смо ту неких 10 минута, а онда смо чули пуцњаву. Мислили смо да неко нешто слави, а Далибор се нашалио и рекао "ајмо да видимо ко слави". Нике прошло ни 10 минута, он је дошао до нас. Паркирао се код капије. Рекао је "руке увис", стао аутом и код капије је рекао руке увис и лезите, пуцаћу. Кренуо је да пуца, а ја сам пала и правила сам се мртва. После сам изгубила свест и не се сећам се ничег више. Пробудила сам се, на два метра од нас је пуцао и то рафално, а после је било појединачно. Пуцао је по нама из пушке, излазиле су неке варнице, колико се сећам. Чула сам како је другарица вриштала, он је то чуо, пала сам на стомак и враћао се појединачно да пуца у нас.
9: 27 Стигли ожалошћени чланови породица
На данашње рочиште Урошу Блажићу које је 4. маја прошле године починио масакр дошли су ожалошћени чланови породица. Биљана Мировић, мајка убијеног Петра и Драгана Вујадиновић, мајка Николе Милића рекле су "да је срамота што их је приликом доласка на данашње суђење полиција зауставила на ауто-путу како би Блажићи прошли".
Иначе, на суђење су дошли родитељи Петра Митровића, Николе Милића, Марка Митровића, као и повређена Андријана Митровић која би данас требало да сведочи.
Такође, дошли су и Саша и Зорица Панић, родитељи Кристине и Милана Панића који су убијени у дворишту сеоске школе у Дубони код Младеновца. Сузана Ранковић и Данијела Вујић, сестра и мајка Далибора Тодоровића који је нажалост, такође преминуо од задобијених повреда на путу до болнице дошле су заједно у мајицама на којима су ликови убијене омладине.
Дошао је и Далиборов отац Миша Тодоровић који је преко пуномоћника Стефана Стефановића затражио да допуни свој исказ. Па да подсетимо, он је тада у црнини за судском говорницом рекао да је његов син познавао свог убицу.
- Мој Далибор је са њим играо 2022. године фудбал на неком турниру у Шепшину, требао им је један играч и примили су га у екипу, бранио им је у тиму. Прича да му је жао за убиство, а дечку је избио мозак. Њему треба глава да се одсече и да се окачи на Тргу Републике за пример свима, дечко дебил треба да се убије - рекао је у августу Тодоровић.
На данашње рочиште као подршка је дошао и Анђелко Аћимовић, отац девојчице Ангелине која је убијена само дан пре масакра у врачарској школи, када је њен друг из разреда убио још девет жртава.