"ДОШЛИ СМО ДА СЕ ПОКЛОНИМО СЕНИМА СТРАДАЛИХ" Министарка Стаменковски рано јутрос положила венце на месту где су НАТО бомбе убиле 16 радника РТС
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски рано јутрос, око два часа ујутру, положила је венце на месту где су НАТО бомбе убиле 16 радника РТС.
Саопштење министарке Стаменковски преносимо у целости.
- У два сата и шест минута ноћас су се огласила звона у знак сећања на 16 жртава агресије на зграду РТС-а 1999. године, и дошли смо да се поклонимо сенима страдалих, да положимо венце, запалимо свеће и да пружимо неку реч утехе, ако је то уопште могуће, породицама погинулих.
За њих ова ноћ никада није прошла, и једини трачак светлости је управо сведочење о трагедији њихових најмилијих, и доказ да их нисмо заборавили, и порука да их никада нећемо заборавити.
Иза мене се налази објекат који је погођен мимо свих ставова, чланова и правила Женевске конвенције. Иза мене се налази објекат који је прва медијска кућа бомбардована у историји ратовања. Дакле то је био потпуни преседан, врло опасан, који је створио и прокрчио пут да и надаље у неким другим војним операцијама медији могу постати легитимна мета.
Тих 16 људи те ноћи је било на свом радном месту. Они су обављали различите задатке и уочљиво је то да су 10 од 16 страдалих били толико млади да нису засновали ни своје породице, и нису добили потомство. И то посебно боли, зато што то показује да је то било засецање у корен свих тих домова, свих тих кућа. А ти људи сасвим сигурно нису били никакви политички активисти, још мање креатори било каквог наратива, они су само служили својој отаџбини онда када је било тешко.
РТС је проглашен метом због тога што није желео да емитује програм који су други у том тренутку сервирали и пласирали. РТС је проглашен легитимном метом и бомбардован зато што није желео да се придружи тој фабрици пропагандног зла, и због тога што је сматрао да је дужност бити уз свој народ, и извештавати га објективно о свим ратним страхотама које су нам се тада дешавале 78 дана и ноћи.
После свега остаје питање зашто, и због чега су ови људи страдали на свом радном месту, и коме су они конкретно сметали. Можемо само да закључимо да је то била опомена за све друге, и покушај да се ућуткају они који су желели да сведоче и проносе истину, и да информишу јавност. Али као што видите, то се није догодило.
И ја верујем да ће и ова медијска кућа у времену пред нама још дуго извештавати и бити на корист не само интереса јавности, да зна, већ и на корист најважнијим државним и националним интересима.