”И У ЈАСТРЕБАРСКОМ И СИСКУ БИЛИ ЛОГОРИ ЗА ДЕЦУ” Линта: Никада не треба да се заборави страдање српске деце у НДХ
БЕОГРАД: Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је данас на празник Свете деце мученика јастребарских и сисачких да никада не треба да се заборави и опрости страдање српске деце у концентрационим дечјим логорима у Сиску и Јастребарском у НДХ.
У саопштењу Савеза Срба из региона наводи се да је Линта подсетио да су та деца страдала у усташким логорима током Другог светског рата.
"Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за 2022. годину они су проглашени за свете, а њихов спомен се обележава сваког 13. јула", рекао је Линта.
Указао је да је дечји логор у Јастребарском је основан у јулу 1942. године.
"Према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске кроз логор је прошло 3.336 деце, углавном са Козаре, док је најмање 768 њих званично умрло за непуних месец и по дана. Истраживач Драгоје Лукић наводио је и већи број жртава, истичући да је страдало више од хиљаду деце. Логор у Јастребарском је затворен након што га је 26. августа 1942. године заузела Четврта кордунашка бригада НОВЈ", рекао је Линта.
Додао је да је дечји логор у Сиску отворен 3. августа 1942. године, када је доведено око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка.
"У Сисак је, од августа до краја октобра 1942. године, доведено више од 7.000 српске деце углавном са Козаре, али и са Баније, Лике, Кордуна и Славоније. Од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. године, када је логор престао са радом, животе је изгубило око 2.000 српске деце узраста од колевке до 15 година", рекао је Линта.
Према његовим речима, у Хрватској од доласка Фрање Туђмана на власт 1990. године до данас траје процес рехабилитације усташког режима и геноцидне НДХ.
"Један од многих доказа јесте срамно негирање великодостојника Католичке цркве у Хрватској, али и већинског дела хрватске јавности да су у Јастребарском и Сиску били логори за децу у Другом светском рату већ истичу да су питању била тобоже прихватилишта. Међутим, сведочења људи који су ослобађали логор Јастребарско, као и дневник Диане Будисављевић најбоље потврђују да је у питању било логор, а не прихватилиште. Поред тога, хрватска историчарка Наташа Матаушић је у свом докторском раду на тему 'Диана Будисављевић и грађанска акција спасавања деце жртава усташког режима' јасно навела како се није радило о 'прихватилиштима', већ о усташким логорима за српску децу", казао је Линта.