КРИВИЧНА ПРОТИВ ДЕКАНА ФИЛОЗОФСКОГ У НИШУ: Врата која не постоје плаћена 2,4 милиона?!
Савет за мониторинг, људска права и борбу против корупције „Транспарентност“ поднео је кривичну пријаву против Владимира Јовановића, декана Филозофског факултета у Нишу, због сумње да је током 2025. године новац из буџета факултета трошио незаконито, ненаменски и мимо свих прописа.
Према наводима из пријаве, реч је о трошењу које излази из оквира одобреног финансијског плана и указује на озбиљно кршење прописа. Као најупадљивији пример наводи се замена улазних врата вредна око 2,4 милиона динара са ПДВ-ом, иако та ставка уопште није била планирана у 2025. години — а додатно забрињава чињеница да врата која су плаћена, у стварности уопште не постоје на објекту факултета.
Поред „невидљивих врата“, пријава указује и на спорно ангажовање „стручних услуга“ у износу већем од 300.000 динара без јасног правног основа, као и на трошкове хотелског смештаја који додатно подижу сумњу да је новац факултета трошен без контроле и покрића.
Све ово, реализовано је без одобрених апропријација, што указује на грубо заобилажење закона и интерних процедура. Другим речима — новац је трошен тамо где није смео и како није смео.
Да ствар буде још тежа, постоји сумња да је уследио и покушај прикривања. На седници Савета факултета у јануару 2026. године предложене су измене финансијског плана и плана јавних набавки, што, према наводима из пријаве, делује као покушај да се накнадно „испеглају“ већ учињене незаконитости и избришу трагови.
Кривична пријава терети декана за више тешких дела — несавестан рад у служби, злоупотребу службеног положаја и злоупотребе у јавним набавкама — уз тврдњу да је тим поступањем оштећен буџет Републике Србије, али и сам факултет.
Уколико тужилаштво утврди да постоји основана сумња и покрене кривични поступак, последице по декана могу бити озбиљне и вишеслојне: од новчаних казни до казне затвора, у зависности од обима утврђене штете и тежине дела, као и изрицање мере забране вршења јавне функције.
Поред кривичне одговорности, реалне су и институционалне последице, попут разрешења са функције декана и обавезе да надокнади причињену штету.
Случај „врата која не постоје“ очигледан је пример злоупотребе јавног новца у високом образовању.
Сада су на потезу полиција и тужилаштво.