”ОВАКВИ ПОЗИВИ НИСУ БЕЗАЗЛЕНА РЕТОРИКА И НЕ МОГУ СЕ ИГНОРИСАТИ” Епархија: Позив на рушење Храма у Приштини - тешки облик говора мржње

Епархија је, реагујући на објаву Гашија на Фејсбуку у којој је навео да Храм Христа Спаса у Приштини "мора бити срушен", да се налази "на туђем земљишту" и да је наводно подигнут у време "окупације", истакла да та објава представља школски пример искључиве реторике и да такав говор шаље поруку да, по тој логици, у Приштини заправо нема места за видљиви симбол постојања српске православне заједнице, те да само постојање овог храма представља "неправду" која мора бити "исправљена" његовим уклањањем.

Епархија рашко-призренска инаглашава да Храм Христа Спаса у Приштини, као уредно уписано власништво и освећено богослужбено место Српске Православне Цркве, мора бити заштићен од сваког покушаја рушења или одузимања, те да верске слободе њеног свештенства и верног народа, као и очување целокупног српског православног наслеђа на КиМ, морају бити недвосмислено и делотворно гарантовани у праву и пракси.

Епархија је упутила снажан апел институцијама у Приштини, професионалним адвокатским удружењима, организацијама цивилног друштва и међународној заједници да се недвосмислено и одговорно огласе поводом овог најновијег вида говора мржње. 

"Ћутање пред оваквим изјавама било би схваћено као прећутно одобравање и додатно би угрозило не само Храм Христа Спаса већ и сам принцип да све верске заједнице на Косову и Метохији имају право на једнаку заштиту, поштовање и безбедност", наглашава се у саопштењу.

Епархија наводи да је и раније истицала да су Храм Христа Спаса и земљиште на коме се налази уредно уписани као власништво Српске Православне Цркве у катастарским и земљишним књигама на Косову и Метохији и наглашава да не постоји ниједна правоснажна судска одлука којом би се поништила имовинска права Цркве, нити одлука која би храм прогласила нелегалном грађевином. 

"Напротив, постоје судске одлуке које препознају Српску Православну Цркву као законитог корисника овог простора до окончања свих поступака. У том светлу, тврдња да се храм налази 'на туђем земљишту' није само неистинита већ и опасна, јер служи моралном оправдавању позива на рушење и тиме легитимише идеју да се једној верској заједници може ускратити право на богослужење путем физичког уништења њене светиње", наглашава се у саопштењу.

Додаје се да позив Гашија на рушење храма није изолован случај и изузетак, већ израз атмосфере етничке нетрепељивости која постоји у делу косовске јавности и многим медијима. 

Епархија указује да су претходних година поједине јавне личности, укључујући и поједине историчаре и коментаторе, јавно заговарале рушење Храма Христа Спаса или његову „пренамену“, представљајући га као наводно „насилни“ или „нелегитимни“ објекат и оспоравајући му својство богослужбеног простора. 

"Ови поновљени јавни позиви били су праћени и охрабривани конкретним нападима, скрнављењима и институционалним опструкцијама. Најновија изјава господина Гашија стога представља даљу радикализацију дуготрајног наратива којим се негира легитимност присуства Српске Православне Цркве у самом центру Приштине", указује се у саопштењу.

Додаје се да овакав образац јавног говора у потпуности потврђује налазе најновијег извештаја о праћењу говора мржње у медијском простору на Косову и Метохији за период април-јун 2025. године, који је израдило Удружење новинара Косова уз подршку УН. 

Епархија наглашава да се у осетљивом постконфликтном контексту Косова и Метохије, где је од 1999. године уништено или оштећено више од 150 српских православних цркава и манастира и где су десетине хиљада Срба протеране из својих домова, овакви позиви не могу посматрати као безазлена реторика и игнорисати, већ да они директно доприносе клими у којој су нови напади на верске објекте све извеснији и све лакше „оправдани“.

"Са становишта међународних стандарда људских права, овакве изјаве су у отвореној супротности са основним гаранцијама слободе вероисповести, заштите културне баштине и начела недискриминације", указује се у саопштењу.

Епархија додаје да Европска конвенција о људским правима, Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и инструменти УНЕСКО о очувању културног наслеђа обавезују политичке власти да штите верске објекте и да не толеришу било какво подстицање које може довести до њиховог уништења, а да је и правни и институционални оквир на КиМ формално успостављен са циљем спречавања говора мржње и заштите људских права. 

"Ипак, поновљени јавни позиви на рушење Храма Христа Спаса, сада изречени и од стране једног јавно ангажованог правника, показују колико је јаз између нормативних обавеза и стварне праксе и даље дубок", наведено је у саопштењу.

Албански адвокат из Приштине Том Гаши раније данас је у објави на Фејсбуку отворено позвао на рушење Храма Христа Спаса у Приштини, наводећи да храм „мора бити срушен“ и тврдећи да се налази „на туђем земљишту“ и да је наводно подигнут у време „окупације“.

Храм Христа Спаса у центру Приштине је саборни храм Српске Православне Цркве, чија је изградња почела деведесетих година прошлог века и прекинута оружаним сукобом 1999. године. 

Од тада је ова светиња постала један од најчешће нападаних верских објеката у Европи. 

Непосредно након сукоба покушано је њено рушење експлозивом, што, срећом, није успело, а потом је храм у више наврата паљен, скрнављен, исписиван графитима и злоупотребљаван као јавни тоалет или место за снимање непримерених музичких спотова. 

Богослужења су више пута била забрањивана или опструисана од стране власти у Приштини, а свештенство је у бројним приликама спречавано да слободно служи свету литургију, чак и на велике празнике.

У Приштини је пре сукоба на КиМ живело око 40.000 Срба, а данас их има само неколико.