ТРАНСПАРЕНТ КАО СРЕДСТВО МЕШАЊА У ПОЛИТИКУ Где престаје уметност а почиње политичка пропаганда

Овај гест је, како се може наслутити, био чин солидарности са студентским протестима у Србији, који су последњих месеци попримили снажну политичку димензију. Али, заправо, то је и кључно питање – где је граница између уметничког израза и директне политичке интервенције? И још важније: ко има право да је прелази, а ко не?

Уметност и култура, како нас историја учи, јесу простор слободе, али и одговорности. Уметници могу да проговоре о стварности, да је критикују, да јој дају тонове које политика не уме, у представи, али не и путем развијања транспарената! Када уметнички простор постане позорница за отворену, директну политичку поруку — поготово ону која се тиче мешања у политику друге државе — то више није уметност: то је чиста политичка пропаганда заклоњена под плаштом културе.

Загребачко казалиште младих, као институција из Хрватске, земље чланице Европске уније, гостује у Србији захваљујући културним споразумима и међународној отворености фестивала попут Стеријиног позорја, који деценија настоји да афирмише уметничку универзалност. 

Уместо да ту отвореност цени и да професионалним учешћем допринесе дијалогу кроз уметност, ЗКМ бира да користи сцену као простор за политичку поруку усмерену ка унутрашњим питањима државе домаћина. Да ли је то политичка провокација? Да ли је то дипломатски скандал!

Транспарент ЗКМ се, у овом контексту, не може читати ни као метафора ни као уметнички знак – већ искључиво као политичка порука једне стране у политичком животу, дирекно се мешајући у политику и дешавања у суседној држави.

Посебно је важно истаћи и шири контекст ове ситуације. Наиме, студентски протести у Србији нису аутентичан израз домаћег политичког бунта, већ су директно инспирисани сличним протестима у другим европским државама, а највише студентским бунтом у Хрватској. 

Чак је и организациони приручник за блокаде – тзв. Блокадна кухарица – дословно преузет од хрватских студената. Од самог почетка протеста, студенти из Хрватске долазили су у госте на пленуме у Србији, учествујући у обликовању методологије протеста и преносећи искуства из свог академског окружења.

Зато транспарент “ЗКМ уз студенте” није наиван. Он не изражава неутралну солидарност са младима у борби за образовање већ ширење политичке агенде из суседне државе! 

И да, самим тим представља дипломатски скандал.

Када уметници који долазе из иностранства користе сцену државе домаћина да пропагирају политичке поруке које се тичу унутрашњих питања те државе – без одговорности, онда то није уметност. То је директан извоз политичког активизма.

И управо зато постаје важно поставити границе.

Парадокс је још израженији када се зна да је аутор представе, млади редитељ из Србије, добро повезан са хрватском уметничком сценом. Његови родитељи су јавне личности чврсто позициониране на једној страни политичког спектра – управо оној која снажно критикује власт у Србији. Нема ничег лошег у томе да уметник има политичке ставове – напротив, друштвена ангажованост уметника је позната кроз векове. Али када се та ангажованост манифестује у форми активизма на сцени друге државе, и то под окриљем престижног културног фестивала, онда то више није уметнички израз већ облик политичке манипулације.

Стеријино позорје не заслужује да буде простор политичких манипулација и демонстрација.