”ТРОПСКИ ТАЛАС ДОНЕО И ВЕЛИКУ ПОТРОШЊУ” Ђедовић: Ђердап 1 на 20 одсто производње, грађани рационално да користе енергију

"Ситуација остаје изазовна када је водостај Дунава у питању. Међутим, ми смо већ цео мај, јун и јул видели најнижу производњу на хидроелектранама у Ђердапу од када је она пуштена у рад, што свакако није добра вест. Ђердап 1 је на 20 одсто производње, Ђердап 2 на 30 одсто. Дотоци су најнижи, односно 1.500 кубика у секунди; били су на том нивоу 2003, последњи пут пре тога 1985. То све говори о једној ванредној ситуацији која апсолутно мора да се прати и да остану сви запослени у енергетском сектору посвећени да пребродимо овај изазован сушан период, али и велике врућине", рекла је Ђедовић Хандановић. 

Са друге стране, додаје она, ситуација на хидроелектранама на Дрини је нешто боља - дотоци су испод просека, али су изнад биолошког минимума.

"Показало се колико је било важно да се заврши рехабилитација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта, која је готова на пролеће ове године и која може онда да пумпа воду у оним моментима када су цене ниске, односно у соларним сатима, а да се користи производња електричне енергије у оним моментима, пре свега јутарњим сатима и вечерњим сатима, када је потрошња највећа. Акумулације су веома високе, на 75 одсто, што је задовољавајуће, и држаћемо их на тако високом нивоу за непредвиђене ситуације и за не дај Боже када буде било неопходно", рекла је минстарка за РТС.

Река Сава

На питање каква је ситација са хлађењем термоелектране Костолац, она је навела да је ситуација стабилна, с тим што сте је неопходна одређена висина Дунава да би могле да се хладе термоелектране на задовољавајућем нивоу, па су морале снаге одређених блокова да се спусте за трећину у претходном периоду.

"Што се тиче воде за хлађење на Сави, није проблем и не угрожава производњу у ТЕНТ-у. Међутим, оно што јесте изазов, то је квалитет угља који није задовољавајући и он онда утиче на количину произведене електричне енергије, али то се превазилази одређеним нивоом угља из увоза, који је веће калоријске вредности. Угља на депонијама има довољно, и оне се пуне сваким даном, 1.820.000 тона у овом моменту. Циљ је да пређу и 2.000.000 тона пре почетка зимске сезоне, да би управо имали додатну сигурност за периоде који су изазовни", рекла је Ђедовић Хандановић. 

На питање каква је ситуација у региону, она је одговорила да је веома изазовна, пре свега због неопходне висине водостаја Дунава за хлађење нуклеарних електрана, те је у Мађарској нуклеарна електрана Пакш већ смањена на 50 одсто капацитета и вероватно ће морати и да буде искључена. 

"У Румунији такође један реактор не ради, други ради са смањеном снагом. У Бугарској такође, вероватно ће, ако се оваква настави ситуација, морати да искључе бар две јединице. И у том смислу, то све ствара притисак, пре свега на доступну количину електричне енергије, а онда и на цене електричне енергије које треба да се, од земаља које имају изазове, обезбеде на тржишту", рекла је министарка. 

Додала је да је тропски талас донео и велику потрошњу у Србији и да она достиже и 100 до 105 гигават-сати дневно, док, примера ради, зими трошимо око 110 или 115 у моментима када је најхладнија зима и када је највећа потрошња.

"Апелујем на грађане да се рационално понашају, да рационално користе електричну енергију, и да једноставно сви покушамо да допринесемо да превазиђемо овај сушни и тропски период што је лакше могуће. Најбитније је набавити енергију, и у том смислу, и додатне количине угља, и додатне количине мазута, али и недостајуће количине електричне енергије, да се набаве унапред и по предвидивим ценама. Наравно, то ствара и одређене финансијске притиске, али остајемо да надгледамо ту ситуацију и да апсолутно сви запослени у овом сектору заиста дају свој допринос, и да не сме доћи до било каквих искакања или испадања", рекла је Ђедовић Хандановић.

О Компанији НИС

На питање каква је ситуација са компанијом НИС, одговорила је да је тешка ситуација, али да додатно продужење лиценце од месец дана јесте олакшавајућа околност.

"Олакшавајућа је околност зато што ће НИС моћи да, пре свега, купи додатни танкер сирове нафте и да допреми барем 140.000 тона сирове нафте до рафинерије у Панчеву током месеца августа и то омогућава да рафинерија ради негде у просеку 11.000 тона дневно, да прерађује 330.000 тона месечно, што нам је много битно у овом моменту, јер се ослањамо великом мером за задовољење потрошње и потражње управо из рафинерије у Панчеву, јер је увоз такође отежан због ниског водостаја Дунава, те барже не могу да прођу оним темпом и капацитетом као што је то уобичајено, па и увоз нафтних деривата, на који се такође ослањамо, угрожен је, односно смањен", рекла је Ђедовић Хандановић.

Истакла је да је рафинерија у Панчеву значајан извор снабдевања тржишта, међутим, дугорочно решење остаје изазов у том смислу да се преговори између руских власника и мађарског МОЛ-а заврше и да дође до завршетка те трансакције. 

"Председник Вучић је најавио и разговоре са председником Путином и мађарским премијером; наравно, увек постоји политичка димензија сваке овакве велике трансакције. Ми желимо, и урадили смо све, пре свега да заштитимо наше интересе и да омогућимо да до договора дође. Да ли ће до њега доћи, остаје да видимо; за нас је једино прихватљиво одрживо и дугорочно решење", истакла је Ђедовић Хандановић.

Иако је увоз одређене количине нафтних деривата, око четрнаест хиљада тона, отежан, па се користе железнички вагони и композиције, министарка каже да су залихе добре и да су резерве на високом нивоу.

"Када причамо о дизелу, то је неких петсто шездесет и пет хиљада тона, што је довољно за преко деведесет дана просечне летње потрошње, бензина око сто двадесет осам хиљада тона, такође близу деведесет дана просечне потрошње, керозина преко четрдесет хиљада тона, што је негде довољно за око два месеца", навела је Ђедовић Хандановић.

Захваљујући високом нивоу резерви, како је подсетила, прошле године је превазиђен изазован период када готово сто дана није било дотока сирове нафте, а снабдевање је остало стабилно.

О Резервама горива

Министарка је навела да су, ради заштите грађана од наглог скока цена, још приликом конфликта на Блиском истоку уведене мере попут смањења акциза од двадесет посто, ограничења цена и забране извоза деривата, а прошле недеље је, због смањеног увоза, одређена количина деривата пуштена из оперативних резерви компанија, како би државне стратешке резерве остале сачуване.

"Само наше државне резерве, ја када сам дошла на чело министарства, биле су око двадесет седам, двадесет осам дана просечне потрошње. Данас су педесет осам дана", истакла је министарка, наводећи да настављају да раде на завршетку нових складишта у државној својини.

Подсетила је и да је нафта и даље око деведесет долара по барелу, да је Русија забранила извоз нафтних деривата из своје земље, као и да је Турска купила милион тона дизела на Медитерану, што све ствара притисак на доступност производа и на цене.

У разговору за РТС, министарка је захвалила грађанима и свим запосленима у рударском сектору који по великим врућинама раде и производе угаљ, наводећи да је производња у јулу била изнад плана и у Колубари и у Костолцу.

"Ми ћемо омогућити да рударска нова опрема стигне што брже до копова и један багер ће ући у производњу, већ се очекује следеће недеље, тако да сви запослени у енергетском сектору апсолутно захтевамо да опрезност буде на највишем могућем нивоу", закључила је Ђедовић Хандановић.