"ВЕРА НАС ЈЕ ХРАНИЛА КАДА НИСМО ИМАЛИ НИ ХЛЕБА НИ СЛОБОДЕ" Министарка Ђурђевић Стаменковски се поклонила Појасу Пресвете Богородице
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски поклонила се јуче Појасу Пресвете Богородице у Храму Светог Саве на Врачару, а том приликом је послала снажну поруку о вери, традицији и духовном бићу српског народа, повлачећи јасну разлику између оних који поштују светиње и оних који их површно критикују.
Министарка је сликовито описала дубоке поделе у друштву, истичући да се однос према животу и вредностима најбоље види у томе на шта људи обраћају пажњу.
– Људи су као пчеле или као муве: пчела ће и на ђубришту наћи макар комадић бомбоне да на њега слети, мува ће и у најлепшој башти препуној цвећа слетети на неку нечистоћу. Као што мува никада не може разумети пчелу, тако и они који се клањају златном телету не могу разумети оне који се поклањају појасу Пресвете Богородице. Њихов Бог је новац. Капитал-религија. Не могу они који славе искључиво материјално, пролазно и тренутно да схвате да стотине хиљада људи сатима у миру и молитви чека да се поклони Мајци свих нас – истакла је Ђурђевић Стаменковски.
Она је оштро осудила понашање оних који у име толеранције вређају верска осећања грађана, наглашавајући да се иза такве критике не крије никаква мудрост, већ дубока слабост.
– Њихова ароганција није никаква интелектуална надмоћ. Напротив, то је слабост површних конформиста за које вредност има само оно што може да се купи. Егоизам је болест душе. И није ствар у томе што су они безбожници (њихово је право), проблем је што су отворени противници оних који то нису. У име људских права и толеранције вређају оне који никога нису увредили тиме што су дошли да се поклоне светињи – рекла је министарка.
Ђурђевић Стаменковски је подсетила на историјску улогу Цркве у опстанку нације кроз векове страдања, поручујући да народ упркос модерном добу није изгубио своју душу.
– Српски народ је кроз историју преживео захваљујући својој вери и својој Цркви. Црква нас је одржала онда када нисмо имали државу. Вера нас је хранила онда када нисмо имали ни хлеба, ни воде, ни слободе. У најтежим временима страдања, окупација и прогона, вера нас није напустила, јер ми нисмо напустили њу. И данас, Богу хвала, наш народ има много више него што је имао некада. Али душу није изгубио и зато ће, упркос свему, увек бирати да буду налик пчели, а не муви – закључила је Милица Ђурђевић Стаменковски.