ВУЧИЋ У ПЕКИНГУ ОТВОРИО ВРАТА НОВОЈ ЕКОНОМСКОЈ ЕПОХИ СРБИЈЕ Милијарду евра инвестиција и нова ера за нашу земљу
Милијарду евра нових инвестиција, технолошка модернизација и статус најповлашћенијег партнера - то су резултати који ће одредити економску слику Србије у годинама које долазе. И наше животе у тим годинама.
Стара кинеска пословица каже: "Невидљива црвена нит повезује оне којима је суђено да се сретну, без обзира на време, место или околности."
У недавно објављеном програмском тексту председника Вучића у Куриру, који ће се испоставити као "гаме changer" у домаћој, али и светској политичкој игри, а у којој смо као мала земља више посматрачи него креатори, чули смо највећу истину. На геополитичкој шаховској табли издвојиле су се две силе - Америка и Кина.
Сумње више нема: у овом периоду историје који је нама запао, клатно политичке доминације незаустављиво се помера на исток. Кина је израсла у силу без које се не могу правити ни глобалне, ни регионалне рачунице, а њен лидер Си Ђинпинг је онај који се за све пита.
У последњих шест месеци код њега су долазили Емануел Макрон, Фридрих Мерц, Кир Стармер,Доналд Трамп, Владимир Путин... И ако сте грађанин Србије који нема лоше намере према сопственој земљи, не можете да не осетите понос што се овај низ наставља председником Србије Александром Вучићем.
Вучићева геополитичка кошуља
Док је авион кружио изнад Међународног аеродрома Пекинг капитал, на који традиционално слећу највиши званичници, и чији је терминал 3 отворен за Олимпијске игре 2008. године дуго држао рекорд највеће зграде на свету, не можете да се не сетите свих оних прича о међународној изолацији Србије и њеног председника. Шта би сада рекли они чији је крајњи домет хол Европског парламента у Стразбуру, а ниво - неколико европарламентараца плаћених да раде против Србије?
Фун фацт: Пленковић је у Кини једини пут био 2018. и разговарао с тадашњим премијером Ли Кећангом...
Иначе, наш народ каже: ако прескочите једно дугме на кошуљи, сва друга ће бити погрешна. У спољној политици делује као да је Вучић ту лекцију научио.
Скор за историју
Вреди се подсетити: између Краљевине Југославије и Кине пре Другог светског рата није било никаквих разговора ни међусобних посета. Први међудржавни контакти остварени су 1945. и 1946. године преко војних мисија у Берлину, а дипломатски односи успостављени су тек 1955. године.
И хајде да сада видимо бројке, занимљиве су: прва посета на високом нивоу десила се 1975. године, кад је премијер Џемал Биједић посетио Пекинг.
Две године касније Кина је с највишим државним почастима дочекала и угостила Тита.
А непуних дванаест месеци касније кинески лидер Хуа Гуофенг дошао је у узвратну посету.
Током наредне 32 године Милошевић је два пута ишао у Пекинг, Коштуница и Тадић по једном, и годину дана после НАТО бомбардовања председник Ђанг Цемин посетио је Београд.
Али први шеф кинеске државе после Гуофенга који је дошао у Београд био је Си Ђинпинг. Њега су 2016. примили председник Томислав Николић и премијер Александар Вучић.
Са овом последњом посетом Сију, Вучић има скор од девет државничких сусрета, што као гост у Пекингу, што као домаћин, с кинеским врхом. Више него сви остали, од Тита до њега заједно.
"Челично пријатељство два народа" због њега није само китњаста фраза, него чињеница.
Као новинар који је имао част да присуствује историјској посети Кини, а са ове дистанце потпуно је јасно да она то јесте, без двојбе могу да констатујем да је председник Вучић добио третман какав се у данашњој светској политици ретко виђа.
Медији о челичном пријатељу
Вучић је заслужио поштовање кинеског народа
Водећи кинески медији су посету председника Александра Вучића пратили веома интензивно: сусрету два председника посветили су насловне стране, истичући да односи две земље улазе у нову фазу "заједнице са заједничком будућношћу".
Централна новинска агенција Синхуа је опширно пренела Сијеве речи да је Вучић "заслужио поштовање кинеског народа" због чврсте подршке кључним кинеским интересима. Глобал тајмс је у тексту под насловом "Пекинг дочекује челичне пријатеље усред дипломатске офанзиве" навео да је Србија постала "референтна тачка" и пример стабилне сарадње коју би и друге европске земље могле да следе. ЦГТН и Чајна дејли нагласили су да ће кинеске инвестиције од преко 7,2 милијарде евра препородити инфраструктуру и индустрију Србије.
