НОВИ ФРОНТ БЛИЗУ БАЛКАНА? Све веће ТЕНЗИЈЕ око Кипра
Тензије у источном Медитерану нагло расту након што су Француска и Грчка продубиле војну сарадњу и најавиле могућност распоређивања француских снага на Кипру, што је изазвало оштре реакције Турске.
- Такви потези ризикују нарушавање постојеће осетљиве равнотеже и повећање тензија на острву - рекао је званичник турског министарства крајем прошле недеље.
- Понављамо да би ове иницијативе могле да представљају будуће безбедносне ризике за грчку администрацију Kипра и да би требало да се уздржи од корака који би могли да поткопају регионалну стабилност - рекао је званичник.
Изјава је уследила као одговор на прошлонедељну изјаву Никоса Христодулидиса, председника Kипра, да ће Францускамоћи да распореди трупе у Републици Kипар.
Јачање тензија са Турском
Прошле недеље Париз и Атина потписали су споразум о продуженом, свеобухватном стратешком партнерству који ефективно повезује грчку безбедност са новим француским војним присуством на Kипру, преноси Ал-Монитор.
Француска одлука да распореди снаге на Kипру прети да изазове тензије са Турском, са којом Париз већ дуже време нема добре односе због њеног деловања у Леванту током рата у Сиријии у Либији.
Француски председникЕмануел Макроње у уторак изјавио да не би смело бити "никакве сумње" у посвећеност Француске да подржи Грчку против "свих претњи", што се у Анкари углавном тумачи као прикривена алузија на Турску.
Грчка је последњих месеци такође продубила сарадњу са Израелом, додатно подстичући забринутост Анкаре због њеног окружења у региону.
Непромишљене војне авантуре, попут америчко-британске инвазије на Ирак 2003. године, изазивају последице широм региона.
Операција из 2003. године је на крају довела до формирања страшне терористичке организације Исламска држава, која је у једном тренутку дошла на 60 километара од Багдада, а међународној заједници је, уз помоћ курдских снага и ирачких милиција под иранском контролом, требало неколико година да уништи то зло које је опстало кроз своје огранке.
Стратешка важност Kипра
Kипарје стратешки важно острво у источном Медитерану, удаљено 47 наутичких миља од Турске, 65 од Сирије, 67 од Либана и 125 од Израела.
Из пене таласа на његовим обалама, према миту, родила се Афродита, богиња љубави. Независност од Уједињеног Kраљевства стекао је 1960. године, али је Лондон задржао суверенитет над територијама на којима се налазе две војне базе, Акротири и Декелија.
Невоље нису дуго чекале. Током владавине Османског царства на острво је досељено његово становништво, које се населило на северу. Грчка хунта је 1974. године покушала да преузме власт пучем и припоји Kипар.
Kада се суочим са таквим историјским ситуацијама, увек се питам да ли су ти пуковници уопште размишљали о реакцији Турске?
Kоја је брзо, у року од четири дана, организовала војну акцију заштите свог становништва и Kипар је подељен до данас. Ушао је у ЕУ, иако подељен, јер је Грчка претила да ће блокирати велико проширење 2004. године. Није у НАТО-у.
Страдала британска база
На почетку америчко-израелске агресије на Иран, 28.фебруара, иранска беспилотна летелица „Шахед“ погодила је британску базу Акротири; верује се да ју је испалио Хезболахиз Либана јер је Kипар у добрим односима са Израелом.
На снагу је ступио закон ненамераваних последица: опет је непромишљена војна операција разјарила тињајућу кризу, сада у источном Медитерану, географском подручју које се протеже од источних обала Либије до Леванта, Турске и Грчке - није случајно што је НАТО команду сместио у Напуљ.
Панос Тасиопулос у тексту „Источни Медитеран: Испод плавих вода снажне струје преобликују равнотежу“, објављеном у часопису Еуропеан Виеw (онлине 20. априла), закључује: „Источни Медитеран није само најисточнија спољња граница ЕУ, већ и врата ка Блиском истоку, Заливу, Магребу, Балкану и даље, источној Европи, Црном мору и Kавказу. У том смислу представља границу између зоне мира и зоне сукоба. Његова важност превазилази геополитику и протеже се на темељне геоекономске интересе.“
Лондон је био изузетно спор у слању војне помоћи, док су државе чланице ЕУ реаговале промптно: прва, разумљиво, Грчка, али затим Француска, Италија, Шпанија, Холандија, па чак и Украјина.
Следећи корак је био лако предвидив: Христодулидис је 19. марта у Бриселу затражио „отворену и искрену расправу“ о будућности британских база на острву, јер би могле представљати претњу безбедности.
Одговор Лондона је поново каснио; тек 12. априла објавили су да је „правни статус суверених базних подручја чврст као стена“, иако разумеју одређене тензије.
Преговори Никозије и Париза део су „отворене и искрене расправе“ на коју је утицала и одлука Турске, која приговара сувереној одлуци Kипра да 9. марта на северу острва распореди шест авиона Ф-16.