Хавана у мраку и до 22 сата дневно! НА КУБИ ПОТПУНИ ЕНЕРГЕТСКИ ХАОС Систем пред пуцањем, болнице и јавни превоз у колапсу

Кубански министар енергетике потврдио је да су резерве дизела и мазута потпуно исцрпљене, што је Кубу довело у најтежу енергетску кризу у последњих неколико деценија. Широм земље уведене су драстичне рестрикције електричне енергије, док су у Хавани избили и протести, пише Клиx.

„Када је реч о укупним количинама свих врста нафтних деривата, мазута и дизела – апсолутно немамо ништа. Једино што имамо је гас из наших бушотина, где је производња повећана“, изјавио је министар енергетике Кубе Виценте де ла О Леви у интервјуу за државне медије.

Национална електроенергетска мрежа сада се готово у потпуности ослања на домаћу сирову нафту, природни гас и обновљиве изворе енергије. Иако су повећани капацитети соларних електрана, нестабилна мрежа и недостатак горива значајно умањују њихову функционалност.

Тешка ситуација у Хавани

У главном граду Хавани рестрикције електричне енергије трају и по 20 до 22 сата дневно, што значи да становници већи део дана проводе без струје.

Тешки услови, додатно погоршани високим температурама, довели су до спорадичних протеста. Хуманитарна ситуација је веома озбиљна — болнице раде отежано, одлажу се хиљаде операција, а део здравственог система је у колапсу.

Влада је била принуђена да затвори школе и скрати радно време универзитета и државних институција. Недостатак горива парализовао је јавни превоз, дистрибуцију хране, па чак и одвоз отпада, стварајући готово ванредне услове живота.

Узроци кризе и политичке тензије

Кубанске власти као један од главних разлога кризе наводе америчке санкције и ограничења увоза нафте. Према њиховим тврдњама, додатни удар представља и политика администрације Доналда Трампа, која је увела појачане мере против извоза горива ка Куби.

Кључни тренутак догодио се у јануару 2026. године, када је, према наводима, потписана одлука којом се прети увођењем царина свакој земљи која испоручи гориво Куби.

САД су у међувремену понудиле хуманитарну помоћ од 100 милиона долара, уз услов „значајних реформи социјалистичког система“, што Хавана одбацује као политичку уцену. Амерички државни секретар Марко Рубио тврди да је Куба одбила помоћ, док кубанске власти то демантују.

Борба за енергију и ограничени ресурси

Домаћа производња нафте на Куби износи око 40.000 барела дневно, док су потребе више од 100.000 барела, што земљу чини изузетно зависном од увоза и спољне помоћи.

Додатни проблем представља застарела енергетска инфраструктура, која је склона честим кваровима и додатно погоршава ситуацију.

Међународна изолација и помоћ из Русије

У условима међународне изолације, Русија се појавила као повремени снабдевач. Једна пошиљка руске нафте, допремљена танкером „Анатолy Колодкин“, привремено је ублажила кризу, али су те залихе већ потрошене.

Куба се поново суочава са несташицом и неизвесном будућношћу, док екстремне врућине додатно отежавају живот становништва. У таквим условима, електрична енергија постаје луксуз који многи грађани готово да немају.

Телеграф /Клиx