КАКАВ ШКОЛСКИ “АУТОБУС“
КИНЕЗИ НАПРАВИЛИ ЈОШ ЈЕДНО ЧУДО (ВИДЕО) Деца која су некада стрмим литицама сатима пешачила, сада до школе стижу за пола сата
Деца из планинског села Низухе у Кини донедавно су сваки школски дан проводила по шест сати на путу до наставе и назад.
Село се налази више од 500 метара испод ивице кањона, па су ученици морали да пешаче стрмим и изложеним стазама готово три сата у једном правцу, пише Гадгет Review.
Све се променило 31. јула 2026. године, када је отворен Fuyao лифт, стаклена конструкција висока 288 метара, причвршћена уз стену кањона. Лифт исту висинску разлику савладава за око 50 секунди.
Нови систем превоза комбинује неколико различитих возила. Деца и мештани се прво из села превозе до подножја лифта. Затим користе Fuyao и раније изграђени Qingyun lift, висок 268 метара, отворен 2022. године. Након тога пут настављају жичаром до основне школе у селу Гуанзаи, на врху кањона. Цело путовање сада траје око 30 минута.
Fuyao može да превезе 81 путника, креће се брзином од пет метара у секунди, а заједно са другим лифтом превози око 1.200 људи на сат. Систем редовно користи око 20 локалне деце, а ученици и мештани возе се бесплатно, посебном рутом одвојеном од туристичког саобраћаја.
Изградња лифта коштала је око 68 милиона јуана. Пројекат је истовремено постао и велика туристичка атракција, па се број дневних посетилаца кањона после отварања повећао са око 4.000 на чак 15.000. Кинески државни медији цео систем описују као својеврсни "небески школски аутобус".
Грађен у изузетно тешким условима
Изградња лифта на стрмој стени представљала је велики инжењерски изазов. Радове су отежавали ограничен простор, честа магла и висока влажност ваздуха, због чега су биле потребне сталне контроле конструкције. Уграђени су и резервни извори електричне енергије, као и додатни сигурносни системи, а лифт је пре отварања прошао независне безбедносне провере.
Имена лифтова носе и симболично значење. Qingyun се преводи као "успон према прилици", док Fuyao приближно значи снажан узлазни вртлог.
Нови систем истовремено служи локалном становништву и туристима. Деци омогућава безбедан и брз пут до школе, док посетиоцима пружа поглед на кањон. Приход од туризма могао би да помогне дугорочном одржавању система.
Пројекат у Низухеу отвара и шире питање, колико још удаљених заједница постоји у којима деца свакодневно троше сате на пут до школе, и да ли би се слична решења могла применити и другде.