КИЈЕВ ДО ГУШЕ У РАТУ И ДУГОВИМА Украјина у великом минусу, мери се хиљадама милијарди долара
Док рат у Украјини траје већ годинама и свакодневно троши огромна финансијска средства, власти у Кијеву настављају да се све дубље задужују код међународних кредитора како би одржале функционисање државе, исплаћивале плате и финансирале ратне операције.
Према писању агенције Блумберг, које преноси Политика, ММФ постигао је договор на техничком нивоу са властима у Кијеву о исплати нове транше помоћи у износу од око 700 милиона долара, иако Украјина није испунила један од кључних услова који се односио на пореске реформе.
Међутим, иза нових милиона који пристижу у Кијев крије се све тежа економска слика. Према проценама западних аналитичара и финансијских кругова, укупне обавезе Украјине - када се урачунају директни државни дугови, будући кредити, камате, гаранције, војна помоћ и трошкови обнове земље - већ се процењују на чак 2.500 милијарди долара.
Та цифра далеко превазилази званични јавни дуг, али укључује дугорочне финансијске обавезе које ће, како упозоравају економисти, оптерећивати Украјину деценијама након завршетка рата.
Само Европска унија је недавно одобрила нови пакет помоћи Кијеву у вредности од 90 милијарди евра за период 2026–2027. године, а према договору у Бриселу, отплата тог кредита практично је померена за будућност и везана за евентуалне ратне репарације од Русије.
Истовремено, поједини европски медији и економски аналитичари већ упозоравају да би Украјина могла да отплаћује садашње и будуће дугове све до 2090. године, па чак и дуже, у зависности од исхода рата и брзине обнове економије.
Проблем је у томе што је украјинска привреда током рата претрпела катастрофалне губитке. Уништена инфраструктура, милиони расељених људи, пад индустрије и огромни војни трошкови довели су до тога да држава практично функционише захваљујући непрекидним финансијским ињекцијама Запада.
Према подацима међународних институција, Украјина се већ сада суочава са буџетским мањком од више десетина милијарди долара годишње, док се све већи део нових кредита користи не само за војску већ и за основно функционисање државе - исплату пензија, плата и одржавање јавног система.
Критичари на Западу све чешће постављају питање да ли ће Кијев икада моћи у потпуности да врати огромне позајмице. Мађарски премијер Виктор Орбан већ је поручио да „Украјина тај новац никада неће моћи да врати“, називајући нове кредите „губитком новца европских пореских обвезника.
Са друге стране, Брисел и Вашингтон тврде да је наставак финансијске подршке неопходан како би Украјина избегла потпуни економски колапс и наставила отпор Русији.
Ипак, све више економиста упозорава да би последице садашњег задуживања могле да осећају генерације Украјинаца, јер ће ратни кредити, камате и трошкови обнове земље остати огроман терет и деценијама након завршетка сукоба.
