НИЈЕ ГЕНОЦИД? Принудна контрацепција 1970-их на Гренланду “само“ кршила права жена ОВО ЈЕ ЗАКЉУЧАК ДВА ОДВОЈЕНА ИЗВЕШТАЈА
Програм принудне контрацепције који је Данска спроводила на Гренланду током 1960-их и 1970-их представљао је кршење људских права жена, али није испунио правну дефиницију геноцида, закључили су данас стручњаци у два извештаја.
Оба извештаја утврдила су да је примена контрацепције без пристанка кршила право жена на приватни и породични живот, а у појединим случајевима представљала и понижавајуће поступање.
Стручњаци су се, међутим, разишли у оцени да ли је пракса била систематска.
Најмање 4.000 жена и девојчица са Гренланда, од којих су неке имале свега 12 година, добило је између 1966. и 1991. године интраутерине улошке или инјекције за контрацепцију, често без свог знања или пристанка, преноси Ројтерс.
Заједничка данско-гренландска истрага утврдила је 2025. године да је циљ програма био смањење наталитета и величине породица.
Код појединих жена забележене су озбиљне последице, укључујући обилна крварења, инфекције, ожиљке на јајоводима, уклањање материце и губитак могућности да имају децу.
Један тим стручњака закључио је да постоји основана основа за тврдњу да су гренландске Инуиткиње биле изложене принудној контрацепцији којом су повређена њихова права, али није утврђено да је постојала намера да се гренландско становништво уништи, што је кључни елемент правне дефиниције геноцида.
Други тим стручњака такође није пронашао доказе да су дански државни органи или здравствени радници имали намеру да униште гренландско становништво.
Године 2024, тадашња влада у Нуку задужила је три правна стручњака и једног психолога да утврде "да ли је било кршења универзалних људских права и права аутохтоних народа" и "да ли кршења испуњавају дефиницију геноцида". Панел се поделио током свог рада, а два члана су поднела оставке и поднела посебан извештај.
Према Конвенцији УН о геноциду, геноцид не подразумева само масовна убиства, већ може обухватити и мере чији је циљ спречавање рађања унутар одређене националне, етничке, расне или верске групе.
За утврђивање геноцида, међутим, неопходно је доказати намеру да се та група уништи, у целини или делимично.
Један од извештаја ипак наводи да је Данска можда прекршила Конвенцију о геноциду јер је још 1969. године била упозната са озбиљним ризиком да програм представља спречавање рађања унутар одређене групе, али није предузела све мере које су јој биле на располагању. Коначну одлуку о томе могао би да донесе само надлежни суд.
Премијер Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен најавио је покретање процеса за формирање комисије за помирење са Данском, уз поруку да њен циљ не би требало да буде утврђивање кривице, већ расветљавање чињеница и стварање основе за истинско помирење.
Случај је посебно осетљив због питања будућег односа Гренланда и Данске, као и интереса САД за ово аутономно подручје.
Аутори извештаја и жене које су биле жртве програма затражили су да се њихово искуство не користи у актуелним геополитичким расправама о будућности Гренланда.
Једна од жртава, 70-годишња Ингер Платоу, рекла је да је након операције открила да јој је без пристанка уграђена спирала.
"Испоставило се да су се према нама односили као према животињама", рекла је она Ројтерсу.
Данска премијерка Мете Фредериксен извинила се женама 2025. године због, како је навела, "систематске дискриминације".
Дански парламент је у четвртак усвојио закон којим ће свакој погођеној жени бити исплаћено 300.000 данских круна, односно око 40.130 евра.