ТО НИЈЕ БИЛО САМОУБИСТВО Трагедија коју је подстакао Интернет СЛУЧАЈ КОЈИ ЈЕ ПОТРЕСАО ЈАВНОСТ

Кроз маглу је угледала аутомобил својих родитеља како иде право ка њој због чега се изнервирала јер је помислила да је њена породица дошла да јој предложи заједничку јутарњу шетњу. Међутим, приметила је да аутомобил скреће с пута, а како се приближавао, видела је своју мајку која је изгледала потпуно избезумљено.

"Одмах ми је било јасно, помислила сам: 'To је сигурно Ејми,“ каже Волтон. 

Ејми, њена млађа сестра, имала је 21 годину и дуже време се борила с менталним проблемима. Обожавала је музичку технологију и уметност – њени упечатљиви аутопортрети красили су зидове њигове породичне куће у Саутемптону, а њена соба остала је нетакнута, баш онаква каква је била пре смрти. Била је велики фан Фарела Вилијамса, који ју је чак пет пута позвао да плеше с њим на бини. Ипак, како се њено ментално здравље погоршавало временом, она је постајала све недоступнија. 

"Два месеца нисмо знали где је и шта ради“, каже Волтон. 

Тог јутра у Новој шуми, у октобру 2022. године, Волтон је сазнала страшну истину – Ејми је пронађена мртва у хотелској соби у Слаоу, у Беркширу. Изгледало је да је себи одузела живот али су у наредним данима, недељама и месецима, Волтон и њена породица открили да је до хотела Ејми стигла уз помоћ сложене мреже на Интернету. 

Реконструкција и страшно откриће

Волтон, данас 25-годишња новинарка, је уз помоћ реконструкције открила да је Ејми користила један про-самоубилачки форум чије име Гардијан није желео да објави. Тај сајт се доводи у везу с најмање 50 смртних случајева у Великој Британији и тренутно је предмет истраге британског регулатора Офком у оквиру Закона о безбедности на интернету. Према наводилма полиције, Ејми је управо на том форуму сазнала како да набави супстанцу којом је касније окончала себи живот, а поред тога је и упознала човека који је допутовао из САД у Лондон како би био с њом док умире. (Против њега је у почетку била подигнута оптужница за помагање у самоубиству, али је поступак обустављен.)

У башти родитељске куће у Саутемптону, Волтон је објаснила како је одлучила да пише о свему што се догодило. Њена књига "Искључивање: Људска цена нашег дигиталног света“ делом је прича о њеној сестри, а делом апел упућен свима који несвесно тумарају интернетом, скролују без циља или објављују на друштвеним мрежама – да се пробуде и схвате штету коју омогућава и подстиче махом нерегулисан дигитални свет. 

"Помислила сам: "Морам све да дам од себе да уђем дубље у ову тему". Зашто јавност није свесна штете која се константно догађа? Јер то јесте константа. Готово сваког месеца чујем за неку нову породицу... Стално апелујемо на посланике, а ништа се не мења.“ 

Она је споменула и случај Влад Николина-Кајслеја, такође из Саутемптона, који је преминуо након што је, како се верује, користио исти форум као Ејми, а жена за коју се сумња да му је помогла у самоубиству, ухапшена је почетком овог месеца. 

У јуну ће се одржати саслушање у истрази о Ејминој смрти, а Волтон се нада да ће "интернет фактори" бити укључени у саму истрагу, и да ће се у септембру, током главног претреса, "онлајн штета“ поменути као узрок или један од главних разлога смрти њене сестре. 

"Имам осећај да је Ејми била изманипулисана"

То је израз који је, како каже, први пут чула недавно – "онлајн штета“. Научила га је од Ијана Расела, оца Мали Расел, заговорника безбедности на интернету.

Мали је имала 14 година када је извршила самоубиство након што је на интернету гледала садржаје који промовишу самоповређивање, а обдукциони извештај је јединствено оценио да је "онлајн активност допринела њеној смрти на више него минималан начин“. Волтон се нада да ће обдуцент у случају њене сестре донети сличан закључак, јер сматра да реч "самоубиство“ пребацује несразмерну одговорност на Ејми, док дигитални свет остаје неодговоран и нерегулисан. 

У почетку је и сама говорила да је Ејми извршила самоубиство – али данас ипак сматра да то није прави израз. Јер, ако је самоубиство чин самосталне одлуке, може ли се та особа сматрати слободном и самосталном ако делује под утицајем циљане и организоване онлајн заједнице? И да ли је избор заиста слободан, пита Волтон, ако алгоритми стално приказују садржај о самоповређивању, увлачећи особу све дубље у "онлајн таму"? 

"Због тога имам проблем да то назовем самоубиством, имам осећај да је Ејми била изманипулисана да донесе ту одлуку,“ каже Волтон.

Она је данас ангажована као активисткиња – сарађује с групом "Породице које су изгубиле неког због интернета“. 

"Морамо да откријемо јавно проблем и боримо се против њега“, каже она и додаје да се "у супротном ствара се утисак да је искључиво на појединцу да се сам чува на интернету.“

Полиција је, како каже, саопштила да је мушкарац који је био с Ејми у хотелу провео с њом једанаест дана. Соба је у међувремену била преплављена њеним порукама, толико испуњеним очајем да су нечитке, док је он полицији рекао да је за то време "радио“. 

Волтон каже да јој је адвокат рекао да је позвао хитну помоћ након што је Ејми унела отровну супстанцу, али је одбио да јој пружи реанимацију. Супстанцу је, верује се, добила од Кенедија Лоа, Канађанина који се доводи у везу с 88 смртних случајева у Великој Британији и који је под истрагом британске Националне агенције за криминал. 

Форум смрти

Форум је, према истраживању "Њујорк тајмса“, основан од стране двојице мушкараца који воде низ сајтова. Како би детаљно објаснила последње кораке своје сестре, Волтон је и сама посетила форум. 

"Многи постови су заправо поруке попут: ‘Твојој породици није стало до тебе’, ‘Треба да завршиш с тим’, ‘Кад ћеш коначно да уђеш у аутобус?’ – што је њихова шифра за смрт, каже Волтон. 

По њеном мишљењу, оно што се тамо догађа "представља облик радикализације, увођење у екстремну одлуку коју ти људи иначе не би ни разматрали“.

Пре Ејмине смрти, Волтон је имала неутралан став према технологији, а данас верује да је "дигитални свет искривљена слика стварности – он заправо појачава њене слабости и максимизује ризике“. У својој књизи она пише и о другим жртвама дигиталног насиља – од дечака Арчија Батерсбија, који је претрпео мождани удар након што је гледао ТикТок, до етиопског професора Меарега Амаре Абрхе, убијеног након хушкачких објава на Фејсбуку. Такође, помиње и раднике Амазона који су покушали да се синдикално организују, као и свог 90-годишњег комшију Тонија, кога је учила да користи паметни телефон јер је био дигитално искључен. 

"Дуго се веровало да технологија значи напредак и иновацију. То је оно што желим да оспорим овом књигом“, каже она и додаје да се верује да су инаугурација Доналда Трампа и сцена у којој су се иза њега нашли Марк Закерберг, Тим Кук, Сундар Пичај, Џеф Безос и Илон Маск била тренутак када је јавност постала свесна повезаности структура моћи. 

Волтон каже да данас на неки начин води "двојни живот“. Књига ју је натерала да преиспита сопствене навике, а док је писала, данима је носила тренерку – иако се то не види ни на једној фотографији коју је објавила на Инстаграму. Поред тога, она користи апликацију за смањење времена проведеног пред екраном и објављује ТикТок снимке о дигиталној детоксикацији. 

Ипак, како она каже, видео позиви су истовремено омогућили њеној породици да заједнички тугује – јер многи рођаци живе у Турској. 

Промоција књиге додатно отежава њен покушај да остане ван мреже где проводи и по неколико сати, како сама потврђује.

"Лицемер сам! Прошле недеље ми је просечно време пред екраном било девет и по сати. Дневно! Ужас!", каже она кроз смех и додаје да у просеку проводи око шест сати. 

"Не желим да се представим као неко ко све држи под контролом“, јер сваког дана покушавам испочетка. Суочавамо се са системом који је пројектован да зароби нашу пажњу,“ наглашава Волтер. 

СОС телефон за помоћ

Број 0800/309-309, опција 1, СОС телефон је који ради 24 сата, а на који се јављају стручњаци за спречавање самоубиства - лекари Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић". Сви позиви су анонимни и бесплатни. 

Служба ургентне психијатрије прима пацијенте 24 сата без заказивања, без књижице и без плаћања, а Центар за ментално здравље од 9 до 18 прима такође без заказивања. 

Уколико вам је потребна помоћ, сваког дана можете позвати и волонтере Центра "Срце" од 14 до 23 часа на број телефона 0800-300-303 или им се обратити мејлом на [email protected], као и преко чета на сајту www.centarsrce.org.

(nin.rs)