ТРАМП СЕ МАЛО ПРЕИГРАО? Сукоб с Ираном испразнио стратешке резерве нафте на историјски минимум САД У ОЗБИЉНОМ ПРОБЛЕМУ

Овај потез изазива забринутост стручњака који упозоравају на рањивост САД у случају будућих поремећаја у снабдевању, пише Ројтерс. 

Залихе сирове нафте у америчким Стратешким нафтним резервама (СПР) пале су на најнижи ниво од марта 1983. године, што је изазвало озбиљну забринутост због енергетске безбедности земље у јеку појачаних глобалних тензија.

Према последњим подацима Министарства енергетике, само прошле недеље повучено је око 5,1 милион барела, чиме су се укупне залихе спустиле на свега 311,4 милиона барела. Овако низак ниво није забележен више од четири деценије, а последица је одлуке владе да интервенише на тржишту како би ублажила ценовне шокове изазване ескалацијом сукоба на Блиском истоку.

Укупне залихе нафте у САД, које укључују комерцијалне и стратешке резерве, такође су пале на најнижи ниво од 1984. године, достигавши 726,2 милиона барела, а нови подаци очекују се ускоро. 

Ово драстично смањење део је ширег и унапред договореног плана америчке владе о ослобађању укупно 172 милиона барела из стратешких резерви. Одлука је донета као директан одговор на поремећаје у снабдевању који су настали након почетка америчко-израелског рата против Ирана крајем фебруара. Од тада до данас, из резерви је повучено више од 104 милиона барела нафте. 

Акција Сједињених Држава није изолован случај, већ део координисаног међународног напора у којем учествују 32 земље чланице Међународне агенције за енергију (ИЕА). Заједнички циљ је ослобађање укупно 400 милиона барела нафте и деривата како би се стабилизовале цене енергије на глобалном тржишту, које су нагло порасле због претњи кључним поморским рутама попут Хормушког мореуза. 

Амерички министар енергетике Крис Рајт оправдао је овај потез као неопходну меру за стабилизацију тржишта и заштиту америчких потрошача и привреде од непредвидивих поремећаја. Међутим, темпо којим се резерве празне изазвао је узбуну међу енергетским аналитичарима. 

Многи од њих упозоравају да брзо исцрпљивање ове кључне "сигурносне мреже" оставља Сједињене Државе опасно рањивим на будуће шокове у снабдевању. Критичари тврде да би, у случају нове кризе, САД имао знатно мање маневарског простора за реакцију, што би могло да доведе до још већих промена цена нафте и тешких економских последица.

Ситуација је подстакла и жестоку политичку дебату унутар САД. Садашња администрација упире прстом у претходну, оптужујући је за значајно повлачење залиха током 2022. године и дугогодишње занемаривање кључне инфраструктуре за складиштење. 

С друге стране, критичари актуелне владе тврде да се резерве користе као политички алат за краткорочно обуздавање цена горива уочи избора, уместо да служе својој изворној сврси – као заштита од стварних катастрофалних прекида у снабдевању. Упркос критикама, администрација је представила план за допуну резерви. 

Планирано је да се искористи механизам такозване замене (exchange/swap), према којем ће компаније које сада повлаче нафту из резерви бити обавезне да касније врате већу количину, чиме би се резерве допуниле без трошка за пореске обвезнике. Министарство енергетике очекује да ће на тај начин вратити око 200 милиона барела, што је за 20 одсто више од повучене количине. 

Историја и будућност америчке "полисе осигурања"

Стратешке резерве нафте успостављене су 1975. године као одговор на нафтни ембарго арапских земаља, са јасним циљем ублажавања будућих поремећаја у глобалном снабдевању. Резерве се чувају у огромним подземним сланим пећинама дуж обала Тексаса и Луизијане, а њихов максимални капацитет износи 714 милиона барела. Данас стручњаци расправљају о идеалној величини резерви у промењеном енергетском окружењу. 

Док једни сматрају да би резерве требало хитно вратити на ниво од 500 до 600 милиона барела како би се обезбедила адекватна заштита, други тврде да рекордан раст домаће производње нафте у САД смањује потребу за тако великим залихама. 

Истовремено, расте забринутост због застареле инфраструктуре СПР-а, што би могло да угрози способност брзог и безбедног повлачења или допуне нафте у кризним ситуацијама. Извештај Владине канцеларије за одговорност (ГАО) већ је упозорио на озбиљна кашњења у поправкама и смањене капацитете система. 

Дугорочно, енергетска транзиција ка обновљивим изворима поставља питање будуће сврхе стратешких резерви нафте, а неки аналитичари предлажу да се овај концепт прошири и на кључне метале за зелену транзицију, попут литијума и бакра.

(B92.net)