Почев од пролећа 2014. године до сада дошло се до многобројних података о животу људи на овим просторима од пре 7.000 и више година, али су и отворена многа питања, на која стручњаци различитих научних области покушавају да дају одговоре.
Овог лета истраживања су усмерена на ископавање једне од кућа на потесу Макаранда, у непосредној близини Борђоша, објаснила је Тијана Станковић Пештерац, археолог и помоћница директора Музеја Војводине:
- Локалитет смо открили пре пар година геомагнетном проспекцијом терена. Помоћу те методе смо уочили да постоји једно мање насеље са неколико кућа од који су неке боље очуване, па смо одлучили да ове године истражимо једну од тих кућа. Пошто финансије нису дозволиле да то буду обимнија истраживања, отворили смо мању сонду, како бисмо у ствари тестирали и видели шта ћемо наћи. Опет смо открили једну кућу која је из периода раног неолита, дакле, с почетка млађег каменог доба. Желимо да утврдимо какав је тачно био однос између великог насеља које се простирало на 40 хектара на самом Борђошу и овог насеља на потесу Макаранда.
На површини су, потврђује Тијана Станковић Пештерац, нашли изузетно лепе налазе, између осталог, привезак од спондилус шкољке који је изузетно вредан, као и предмете за које археолози још увек не знају тачно шта су. Претпостављају да су то вероватно амулети од неког мермерног оникса чија су изворишта пронађена на Фрушкој гори.
- Приликом ископавања смо нашли мање керамике него што је то иначе случај. Нађено је неколико јако лепих фрагмената и чак једна здела која има комплетну профилацију, на основу чега је могуће направити реконструкцију целе посуде – рекла је Станковић Пештерац.
Од почетка истраживања на Борђошу укључени су и страни стручњаци, и ове године су ту професори и студенти са универзитета у Килу, затим са универзитата у Ослу, али и стручњаци из Мађарске и Украјине. Драгоцено је да се у малој сонди ове године у истом тренутку говорило чак четири, пет језика и што су овде били стручњаци различитих специјалности који помажу археолозима.
Према речима Александра Медовића, археоботаничара Музеја Војводине, кућа која је била предмет овогодишњих истраживања изузетно је велика, дужине око 18 и ширине осам метара. Интригира то што је кућа оријентисана другачије у односу на куће из истог или каснијег периода. Ова нелогичност се повећава и када се зна да је кућа изграђена неповољно у односу на правац дувања кошаве, која уме бити врло незгодна, а то зна свако ко је са ових простора.
- Не знамо ни одакле су људи који су овде дошли. Такође, не знамо ни да ли је кошава имала неке последице на њих и зашто је кућа управо тако била оријентисана. Гледали су, такорећи, према североистоку и југозападу, па је кошава ударала са стране. Што више радимо на терену, отвара се више питања и о томе каква је овде била вегетација. Знамо да је на Борђошу, горе на лесној тераси, била степска вегетација, али у њеном подножју је расло велико дрвеће као што су храст и брест. Поставља се питање да ли су те храстове шуме у подножју биле довољне да заштите ову кућу од налета ветра. У литератури смо нашли сличне куће у Мађарској и Хрватској – каже Медовић, уверен да је ово помак у добром правцу и да ће се овде наћи материјал у виду угљенисаних житарица или неког дрвета који се касније може анализирати.
Археолошки локалитет Борђош у близини Новог Бечеја представља праву слагалицу живота људи од пре 7.000 година на овамо откривајући фрагмент по фрагмент богату историју која је пратила ове просторе на којима су се сусретале потиска и винчанска култура.
Текст и фото: Данило Гурјанов
Пројекат „Информисање у Новом Бечеју” реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
