(ФОТО) ДВОРАЦ ДУНЂЕРСКИ У КУЛПИНУ JE КУЛТУРНО БЛАГО! Некадашње властелинско имање сада је музејски комплекс КРЕНУЛА НОВА ФАЗА ОБНОВЕ

Представници Општине Бачки Петровац и Музеја Војводине одржали су састанак на ком је било речи о детаљима даље сарадње и заједничких активности. Посебан акценат стављен је на израду пројектне документације за унутрашње уређење објекта, као и на уређење простора око дворца.  Према речима директорке Музеја Војводине Чарне Милинковић идеја о реализацији и коришћењу простора око дворца, укључује и могућност постављања изложбе на отвореном у дворишту комплекса.

- Општина Бачки Петровац је надлежна у вези свега што се ради са комплексом и простором око дворца зато морају бити обавештени о нашим активностима - објашњава Чарна Милинковић. 

Како је навела, током састанка се разговарало о намери да учествују у међународном пројекту, чији носилац је Холандија, који се тиче уређивања јавних простора око музеја. 

- Тиме бисмо отворили пут да у наредном периоду средимо парк око дворца који има много потенцијала али који је доста запуштен. И дворац је био у лошем стању те је претходних година обновљен кров, сад се завршава реконструкција и уређење фасаде и прозора, а наредни корак је израда пројекта уређења ентеријера, док Министарство културе истовремено, већ неколико година, улаже у конзервацију и репарацију намештаја - рекла је Милинковић. 

Од племићког имања до културног блага

Дворац Дунђерски у Кулпину настао је као део властелинског комплекса који је крајем 18. и почетком 19. века подигла породица Стратимировићи. 

Велики дворац (каштел) изграђен је 1826. године, док је мали дворац старији и потиче из друге половине 18. века. Током друге половине 19. века имање је кратко било у власништву мађарске породице, а 1889. га купује позната српска породица Дунђерски. Они су управљали комплексом све до 1945. године, када је након Другог светског рата имање национализовано и коришћено у оквиру пољопривредног добра.

Дворац је 1912. реконструисан по пројекту архитекте Момчило Тапавица, али је задржао класицистички стил. У периоду између два рата био је важно друштвено место које су посећивале угледне личности, па чак и чланови краљевске породице Карађорђевић. 

После национализације, комплекс је постепено добио музејску намену, а 1970. године стављен је под заштиту државе. 
Од 1991. проглашен је спомеником културе од великог значаја и данас представља део музејског комплекса који сведочи о животу војвођанског племства.

На имању Дунђерских у Кулпину је након национализације основана пољопривредна задруга, која је све до 1991, односно до уступања комплекса Пољопривредном музеју користила дворац и помоћне објекте. 

Комплекс са оба дворца, парком и украсном оградом је 1970. године, заштићен као културно добро. Он је 1991, одлуком Скупштине АП Војводине проглашен спомеником културе од великог значаја.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.