IN MEMORIAM ЂОКА ВАРЕНИКА, власник некадашње чарде „Накрај света“ (1946 – 2026.)

Био је легенда за живота, познат по чарди „Накрај света“ на Аркању, ковиљском рукавцу Дунава.  
 

Ову чарду држала је његова породица чак 35 година, отац Пера 22 лета, а онда он,Ђока – остатак до тог броја. И начинили од ње култно место на које су долазили писци, глумци, певачи, холивудске звезде, политичари, нолвинари, боеми... На чарди су се, у хладу дудова, на обали рукавца послуживали рибљи специјалитети – чорба и пржена риба. Пила се њихова ракија дудовача („Дудара што у главу удара“, шторече песник Раша Попов“. Вареника је био омиљен дуж Дунава, од Бездана до Ђердапа, а често смо заједно с Брашом, а још више он сам, оцењивали рибље чорбе на разним такмичењима. 
 

Прву епизоду „Накрај света“ у легендарном ТВ серијалу „Чарде на Дунаву“ коју смо осмислили Петар Латиновић као редитељ и ја, као сценариста, снмили смо о непознатом свету који је овде био присутан више од 200 година. Чарда је била далеко у атару, на Дунавцу и одатле се није могло даље. Зато је и добила то име. Ова епизода говори о настанку, популарности и многим детаљима који су везани за њену околину. Говорили су у емисији: сликар Живојин Мишков, кнјижевници Бошко Ивков и Раша Попов, музичар Бане Крстић је причао и певао.... Ђока је за ту прилику написао и  испевао песму „У Ковиљу има чарда“:
 

У Ковиљу има чарда
Коју зову накрај света, 
Боеми јој дали име
Кад су пили једног лета.
Ту се увек јело, пило,
Певало и веселило, 
Ником то не смета
Што се чарда зове „Накрај света“
Ту је давно време стало, 
Живот тече, све се мења
Али чарда оста иста
Да  је памте покољења!
 

Та епизода је снимљена 2007. године. Неколико година касније, чарди каква је била деценијама, дошао  је крај! СПЦ је добила земљу у повраћају од државе, а чарда је била на тој земљи. Црква је имала другачије планове. Ђока је био очајан. Покушали смо да је спасемо... Одлука је била коначна. Исељење је било орочено на месец дана.  Једино нам је остало да снимимо последње дане. И тако јед настала епизода у новој, другој сезони „Чарди на Дунаву“ -  „Беше чарда!“ Поред Ђоке Варенике који је дошао на место порушене чарде у епизоди се појавила Мира Бањац, Бане Крстић, „Апсолутно романтично“,  књижевник Мирослав Јосић Вишњић, „... наш кум Пера дипл агроном...“  Петар Ђерманов, инфектолог проф. др Јован Вукадинов, новинар „Дневника“ Љуба Вукмановић, глумац Миодраг Петровић. Прочитано jе и писмо непоновљивог Мирослава Антића који се својевремено у“Дневниковој“ рубрици „Обично петком“,  коју је сам уређивао и писао – обратио тадашњем санитарном инспектору који је хтео да затвори „Крај света“ зато што није имала текућу воду и струју. А баш те две чињенице су је чиниле привлачном.
  

Варенике су се после тога преселиле на сопствени салаш, недалеко од чарде, на том истом рукавцу. Снимили смо још једну епизоду где су „новом салашару“ у посету дошли његови стари другари са чарди – „Флориде“ „Код Браше“, „Пикеца“, „Андрића, „Харчаша“. Дочекиквали су је домаћин Ђока Вареника и чувени хармоникаш Мића Јанковић. 
 

Четврта емисија о Ђоки Вареники снимљена је је у мом  другом ТВ серијалу „Салаши за Вас“. Дочекивао је многе госте на салашу, том свом другом угоститељском месту: лекаре пропф. др Слободана Чурића,  Драгомира Дамјанова, Јована Вукадинова и Петра Сланкаменца, затим Владу Сапуна и његове тамбураше са чарде „Сидро“, као и Милета Плавшића с Крчединске аде, којем се придружио и у пратњи камере отишао на дунавско острво на којем Ковиљчани и Гардиновчани од памтивека лети пуштају на пашу краве, свиње, коње и магарце. Ишао је Ђока и кувао на салашу „Барвало“ у Деспотову, чардама  

„Дунавске зоре“ и “Код тврђаве“ на почетку Ђердапског језера...
Био је омиљен и познат по чардама, рибљим чорбама и паприкашима, кувао нам је белу аласку чорбу и шкембиће од сома, али често и увесељавао својом песмом. 
 

Лака ти црна земља и хвала за један сасвим неки други свет и пријатељства која си неговао!
Мирослав Божин