ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ 150 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ЕРНЕСТА БОШЊАКА Уметничка визија филмског пионира из Сомбора

Наиме, изложба „Тамо где мастило постаје светлост“  која кроз документа, фотографије и одабране експонате, прати тренутак у којем се светска техничка иновација сусрела са уметничком визијом сомборског ентузијасте Бошњака, када је из Ернестовог штампарског заната настала потреба да се слика покрене, а свакодневица забележи, отворена је у Југословенској кинотеци.

- Бошњаков рад подсећа да филм код нас није настао као индустрија, већ као чин радозналости, експеримента и локалне иницијативе, из духа једног времена које је тек откривало моћ покретних слика. Хвала господину Александру Ердељановићу, директору Југословенске кинотеке и његовим сарадницима на гостопримству, подршци и лепој сарадњи приликом припреме и реализације овог гостовања, као и свима који су својим присуством увеличали отварање – наводе у сомборском Градском музеју поводом отварања изложбе у Југословенској кинотеци.

Присутнима се, поред директора Југословенске кинотеке Александра Ердељановића, директорке Историјског архива Сомбор Наташе Стојановић и директора Градског музеја Сомбор Давида Фирања, обратила и кустоскиња историчарка Мартина Малбашки, коауторка изложбе.

Ернест Бошњак рођен је 1. јануара 1876. у Сомбору. Бавио се штампарским занатом, иновацијама и постао је филмски пионир. Прву камеру купио је 1909. и снима филм „У царству Терпсихоре”. Отвара биоскоп „Арена” али и предузеће „Боер филм”, што је један од првих покушаја организоване филмске продукције код нас. Велики филмски ентузиајста, овековечен у свом родном граду и прикладним спомеником на главној варошкој улици, златним словима је убележен у све светске енциклопедије посвећене седмој уметности као први синеаста који је у свом раду употребио швенк, односно, до тада статичну камеру почео да, током снимања, покреће по хоризонтали и вертикали.