- Биће нас још мање. У селу нема посла, нема сталног лекара, стоматолога... Овде остају само старији мештани, млади напуштају село због школовања, а кад оду, више се не враћају – прича председник Савета Месне заједнице Банатски Деспотовац Божидар Коњик.
У основној школи данас има 35 ученика. Ниједан учитељ и професор нису из села.
- Кад сам ја ишао у школу, а сада имам 50 година, било нас је 26 у разреду. Ускоро ће бити толико ђака у целој школи. Млади немају никакву забаву. Некадашњи Дом културе данас прокишњава, није за употребу. А некад је у њему радио биоскоп у ком се за добар филм продавало и 460 карата за вече - каже Коњик.
За оне који остају у селу проблем је то што лекар ради једном недељно.
-Требало би да у селу буде два пута недељно, али то се готово никад не дешава. За годину дана променимо три - четири лекара. Не стигну ни да упознају мештане, само оду. А у селу постоје два стана, за лекара и медицинску сестру, али то никога не привлачи да се дуже задржи овде – наводи наш саговорник.
Коњика не изненађује што је ситуација таква да ће село за неколико деценија остати празно.
- У селу нема никаквог посла. Имали смо једно пољопривредно предузеће и оно је пре неколико недеља променило власника, а механизација је отишла из села. Људи се овде баве пољопривредом, али као мали или средњи пољопривредници они више немају шансе против великих. Посебан проблем је закуп државног земљишта. Прошле године житељи Банатског Деспотовца су остали на лицитацији без иједног хектара. Таквом политиком нема ни говора о опстанку људи на селу - тврди Божидар Коњик.
Коњик додаје да би Банатски Деспотовац могао бити лепо место за живот када би се услови променили. Ово мирно село је удаљено нешто више од двадесет километра од Зрењанина.
-Дичимо се можда и најлепшим парком у овом делу Војводине. Банатски Деспотовац има, нећете веровати, кружни ток саобраћаја. Унутар кружног тока је предиван стари парк. Формирали су га Немци, који су некада живели у овом селу. Чудо је да је и он преживео, али, ето, јесте. Али, yаба парк ако ничег другог нема - закључује Божидар Коњик.
Ж. Балабан
