Бенд је званично основан на јесен прошле године, а чине га три девојке – Андреа Радојчић (гитара и вокал), Теодора Медић (бас гитара и пратећи вокал) и Ива Јефтић (бубњеви). Андреа је из Зрењанина, ученица је другог разреда Средње музичке школе, смер дизајн звука. Теодора је из Банатског Карађорђева и ученица је четвртог разреда Средње музичке школе, на инструменталном одсеку за гитару. Ива је из Ваљева, студира педагогију у Новом Саду, четврта је година и планира да иде на мастер.
– Иву сам упознала на Егзиту прошле године, док је на мејн stejyu прашио бенд „Ремеди”. Остале смо у контакту, а ја сам тражила особе за нови бенд, пошто сам имала доста песама које се нису уклапале у фазон мог првог састава „Affliction„. Теодору знам већ неколико година и јако смо добре ортакиње, па сам је позвала да дође у бенд – прича за „Дневник“ Андреа Радојчић, која константно пише и ствара нове песме.
На питање коју врсту музике изводи „Ресторе„, Андреа одговара да је то мешавина више музичких праваца.
– Нисмо у потпуности сигурне како бисмо дефинисале жанр којим се бавимо. Ипак, можемо сигурно рећи да свирамо тврд звук, са елементима хардкора, granya, регеа, стоун рока, понекад и панка – истиче наша саговорница.
Теме песама су разноврсне, а најзаступљеније су оне које описују реалност, осећања чланица бенда и алудирање на оно што заправо чини срећу.
– Већ смо снимиле цео албум у фебруару ове године, у студију „Насниманије“, у Културном центру Зрењанина. Због тога једно велико хвала Срђану Девићу! Избациле смо три сингла: „Peace“, „Straight edge“ и „Пут за рај“. Најавиле смо на друштвеним мрежама да албум излази ускоро, мада ћемо због једног изненађења, одложити његов излазак – напомиње Андреа Радојчић.
Девојке из бенда „Ресторе„ пробе углавном имају у „Еутон студију“ у Новом Саду, понекад и у „Митраљезу“ у Зрењанину. Деси се и да одраде пробу у Београду, у „Југошпеду“...
Упитана да прокоментарише актуелну домаћу метал/хардкор сцену, она одговара да не би имала да каже ништа лоше о њој.
– Заиста има страва и нових и старијих бендова. Једино што мени често зна да засмета јесте то што доста бендова јако слично звучи. Волела бих да људи буду више своји и искренији. Наравно, увек ће се у ауторском раду осетити звук бендова које интензивно слушамо, али не у толикој мери – одговара Андреа.
Питали смо је и колико је тешко бавити се овом врстом музике у нашој земљи.
– Не бих баш употребила реч „тешко“. Да је једноставно и лако – није, то је јасно. Али, када је то оно што волиш и када су ту труд, рад и потпуна посвећеност, све се може. Такође смо неизмерно срећне и захвалне што су ту и старији музичари, организатори и узори за које нам је био сан само да их упознамо. Увек су ту да нам помогну, да нам гурају ветар у леђа и мотивишу нас – наглашава Андреа.
На крају разговора, она додаје да публика на предстојећем Лазарус фесту у Лазареву од девојака из бенда „Restore„ може да очекује тврд звук, мешавину разних жанрова, добру енергију, зној, истину и љубав.
– Желела бих да се захвалим организаторима Лазаруса на позиву. У питању је заиста одличан фестивал, који красе фантастична организација, посвећеност, опстанак и посећеност. Занимљиво је да се, уз све то, одржава у врло малом месту поред Зрењанина, Лазареву. Част нам је што ћемо тамо 22. октобра поделити бину са сјајним бендовима. Биће сигурно одлично дружење – поручила је Андреа.
Жељко Балабан
