Његов млађи брат Никола има 12 година и ученик је петог разреда Основне школе „Бранко Радичевић“ у Ченти. Сава и Никола су двојица младих вредних људи, који осим што иду у школу, увелико помажу на имању породице Радонић, која се бави ратарством и сточарством. Али, браћа имају и свој мали бизнис.
- Кад сам имао пет година, деда ми је поклонио једну козу и рекао - то је сад твоја брига, али и оно што од ње зарадиш је твоје. У почетку су нам помагали старији, али врло брзо смо Никола и ја преузели бригу о козама, односно о стаду које се увећавало. Сада имамо седам коза које годишње ојаре десет јарића - прича Сава Радонић.
Мало стадо подразумева свакодневну бригу и обавезе.
- Козе нису захтевне, само треба да их храниш, појиш и да им чистиш стају. Бригу нам поштено врате и сваке године нам ојаре јариће које ми продајемо, а од новца који добијемо идемо на море – открива наш млади саговорник.
Прошле године, међутим, Сава и Никола нису ишли на море због короне. Надају се да ће ове године бити боље.
- Новцем који смо добили од продаје јарића били смо у Тивту, Бечићима... Волимо Црну Гору и њено приморје и увек идемо тамо. Надамо се да ће корона ове године дозволити да одемо на море - истиче Сава.
Никола је још у основној школи и не размишља много о томе шта ће радити кад порасте. Сава вредно учи, али и вредно ради и о пољопривреди зна доста.
- Нисам одлучио чиме ћу се бавити у животу. Волео бих да се школујем даље, али волео бих и да останем на имању. Шта ћу одлучити, зависи од тога каква ће бити ситуација у пољопривреди за неколико година. Сада за младе није сјајна. Уколико би се нешто променило на боље, можда бих и остао. Ченту волим, у њој сам се родио, близу су и Зрењанин и Београд, и то је одлично место за живот. Само бих волео да се нешто уради на пољу пољопривреде, јер ако би се ситуација поправила, верујем да би и други млади одлучили да остану на селу - завршава своју причу Сава Радонић.
Ж. Б.
