овог насеља. На свечаности су заслужнима уручене плакете и признања, а поводом јубилеја промовисана је клупска монографија.
Неговање традиције и обичаја и преношење на млађа покољења, основни је задатак овог клуба веома агилних жена. Рукотворине свих врста, култуно и фолклорно наслеђе мађарске националне мањине, народна музика и умеће и сва друга баштина сложне мужљанске заједнице, благо су о којем се са поштовањем старају већ деценијама. Уз то, клуб организује течајеве и предавања, уз веома актуелне теме, првенствено о здравственој заштити жена.
Чланице клуба углавном су домаћице и пензионерке а састају се једном недељно, по обичају у среду. Дружења протичу уз разговоре и израду ручних радова, а клупску атмосферу карактерише велико другарство и солидарност. Један од циљева им је утемељење етно куће у Мужљи, за коју је већ спремно око хиљаду експоната. Имају и сопствени хор и оркестар. Негујући сопствене поштују и обичаје других народа и средина. Честа су дружења са женама из других места, од Зрењанина па до Крагујевца, али и ностранства.
Занимљиво је да међу чланством има и мушкараца, али за четири деценије клупског рада ниједан није успео да стане на чело ове асоцијације. Први председник била је Аранка Палатинуш, а она је, ето, после 40 година поново лидерка. Председнице су биле и Ержебет Миклош, Ирен Боршош и Енике Лазар.
Ж. Б.
