То је један од великана овог градића на левој обали Дунава у Бачкој, односно човек који се у другој половини 19. века изборио да Бачка Паланка, дефинитивно постане варош за ондашње прилике.
Касније доктор правних наука, Карло (Карољ) основно и средње образовање стицао је у Паланци, Врбасу и Сегедину, а студије права у Будимпешти и Бечу, где брани титулу доктора правних наука. Интересантно је да о овом, очито знаменитом човеку, односно правнику који је много тога урадио за Бачку Паланку, не у прошлом, већ у претпрошлом веку овде зна мало људи, а највише зна домицилно становништво чији су преци преносили с колена на колено причу о агилном доктору права који је у ову варош довео железницу, усидрио прву моторну скелу и пароброд, покренуо изградњу пруге, оснивање добровољног ватрогасног друштва, штедно-кредитне задруге, личним примером и сопственим новцем донирао изградњу зграде школе, мада га због тога нису волели тада неки од имућнијих људи овдашњих, јер су и они „морали“ дати добровољне прилоге...
„Тешко је побројати пројекте које је покренуо и већином реализовао Мезеи“, почиње причу Леонардо Немет, човек који у овом делу Бачке, вероватно најбоље познаје живот и дело доктора права који је давно напустио овоземаљски свет.
Није погрешно да се време у коме је он живео назове ера Карла Мезеиа у Бачкој Паланци. Један од значајнијих пројеката, обзиром да је наша варош на обали Дунава, Мезеи је видео у увођење у речног саобраћаја, односно парне скеле између Паланке и Илока (сада у Републици Хрватској). Због потреба привреде већ 70-тих година 19. века уочено је да постојећа скела на весла не може да задовољи све веће потребе привреде и грађана.
Овај проблем нарочито је био изражен у време бербе грожђа у Срему, јер су многи Паланчани имали своје винограде с оне стране Дунава. Адвокат Мезеи сазвао је Скупштину грађана на којој је учешће узело много Паланчана и Илочана, а илочко властелинство послало је свог заступника.
Иницијатор је идеју објаснио до појединости и предложио формирање акционарског друштва са капиталом намењеним за изградњу каменом озиданог пристаништа паланачке и илочке обале Дунава, као и набавку пароброда, парне скеле. Те, 1876. године, а за свега неколико дана, биле су расписане обвезнице А.Д., а Илочани су расписали половину обвезница.
Следеће године одржана је пленарна седница на којој су изабрани др Јозеф Ваге из Илока за председника А.Д. и др Карло Мезеи из Паланке за извршног директора друштва. Пароброд је купљен у фабрици „Офен Варке“ у Будимпешти, а неопходна опрема и прибори урађени су у паланачким машинским радионицама Диц, Лазаревић и Мошницки.
Парна скела названа „Паланка – Илок“ имала је погонске лопатице на великим точковима са обе стране пароброда што је отежавало пловидбу у време кретања леда на Дунаву. Због тога, а и велике потребе, Мезеи је дошао на идеју да се купи још један пароброд, али овај пут са погоном преко карданског вратила на елису. Многи акционари, посебно у Паланци, нису хтели за то ни да чују, али су власници из Илока то прихватили и тако је у паланачко пристаниште стигао пароброд „Ливиус“ који је олакшао живот људи на обалама велике реке.
Његове заслуге не смемо заборавити
„Мађарско културно-уметничко друштво „Шандор Вечера“ и Друштво за очување баштине и колекционарство „Панонија“ у Бачкој Паланци организоваће 31. октобра помен на гробу Карла Мезеиа на Католичком гробљу у Паланци, а поводом 180 година од рођења и 120 година од његове смрти“, каже Немет. „Обележавање ће имати и културно-историјски карактер, а испред „Паноније“ одржаћу пригодан говор, јер сматрам да један од овдашњих великана и заслужних грађана Паланке из 19 века и данас у 21. веку треба да буде споменут као визионар, велики интелектуалац и човек који је прво гледао како може, а не како не може. Тужно је што је неко 1946. године из баште ондашњег хотела „Касина“ у Бачкој Паланци уклонио бисту Карла Мезеиа, јер човек никако није могао да учествује у светским брљотинама 20. века, а очито да неко то није схватио.“
Можда многи нису знали, али у Бачкој Паланци, наравно захваљујући адвокату Мезеиу, 1887. године организована је Велика земаљска изложба, јер је процењено да теба приказати индустријско-занатска достигнућа.
Централни проблем био је „ко ће бити одговоран (платити) за евентуални неуспех изложбе?“ Адвокат је сматрао да тадашње Занатско удружење, коме би припала добит од изложбе треба да преузме ризик, од евентуалног губитка, што председник Удружења није хтео ни да чује. Ипак, у просторијама хотела „Касина“ (данашњи стадион Ф.К. „Бачке“) почеле су припреме, а Мезеи је на себе преузео одговорност за евентуални финансијски неуспех изложбе.
Земаљска изложба је успела, а да би се сватило колико је размере имала сведочи податак да су учешће, између осталих, узели: Беочинска фабрика цемента, „Масонија“, фабрика пољопривредних машина, фабрика вршалица „Хофнер и Шренц“, фабрика музичких инструмената „Штовасер“, Ливница звона, противпожарних пумпи, часовника за цркве, „Франц Балзер“ из Будимпеште, жељезара „Рашица“, фабрика намештаја „Тонер“, фабрика „Трогмајстер“ из Новог Сада, павиљон вина Кнежевског властелинштва из Илока, павиљон „Ремболи“... и сви бачкопаланачки индустријалци и занатлије.
Мезеи сахрањен на католичком гробљу у Бачкој Паланци Фото: Дневник.рс
Чист приход од изложбе износио је 48.500 гулдена припао је Карлу Мезеиу, а он је цео тај износ, по писању његовог савременика и хроничара Николаса Хепа, дао за културне потребе ове вароши. После смрти Карла Мезеиа овдашњи привредници организовали изложбе оваквог карактера 1925.г., 1932. и 1938. године, али никада нису достигле такав ниво као 1887. године.
Мезеи је успео, између осталог, да 1874. године организује и добровољно ватрогасно друштво, а уз помоћ Карла Бауера. Пресудни разлог за његово формирање били су велики пожари који је 1873-1874. године погодили Паланку и Илок.
У Паланци је изгорела кудељара „Нарбид и комп“, са целокупном залихом кудеље (бивша свилара-штампарија „Бранко Бајић“) и 10-так стамбених кућа у близини фабрике. У Илоку је изгорео цео Доњи град с јеврејском синагогом, а узрок пожара су били густина градње и тршчани кровови на стамбеним објектима.
„Последње, а вероватно и највеће дело Карла Мезеиа је градња железничке пруге која је повезала Стару Паланку и Фекетић“, констатује Леонардо Немет. „Пре изградње ове пруге добијена је концесија за изградњу пруге Паланка – Змајево, од које се одустало због малог броја општина кроз које пролази и једноставно није било пара за ту инвестицију.“
Мезеи је, опет окупио групу људи 1892. године и поднели су захтев за добијање нове концесије за изградњу пруге Стара Паланка – Фекетић. На овој траси нашао се већи број богатијих општина тако да је брзо створен капитал, односно интерес. Градња је почела 1894. године пробијањем Телечке висоравни код Куле, а ископ је послужио за насипање пружње трасе.
У Старој Паланци изграђена је „провизорна“ пруга до Дунава, како би се вршио ископ и превоз песка, за насипање трасе са паланачке стране. Изградња ове пруге завршена је релативно брзо, односно већ 20. октобра 1896. године успостављен је редован железнички саобраћај. Овим пројектом Стара Паланка, касније Бачка Паланка, повезана је у правцу Суботице са Мађарском и Средњом Европом, а преко Богојева и Винковаца са Рјечком луком, значи са целим светом.
Ова пруга имала је и велики локални значај, јер су мештани околних села много лакше могли да обављају своје потробе у паланачким надлештвима, а деци су школе у Паланци биле много приступачније. Мезеи, чијом је заслугом дошло до градње прве железничке пруге, дочекао је њено пуштање у саобраћај, али је нажалост умро само годину дана касније – закључује Немет.
Милош Суџум
