Тај посао надлежни сремски Завод за заштиту споменика културе поверио је фирмама „Гранит-лијешће“ из Сремске Митровице, која ће обавити већину радова, и „Прима идеа“ из Новог Сада.
Изграђена 1777. године, у време када је Врдник имао стотинак кућа, црква посвећена рођењу Светог Јована Крститеља утврђена је за споменик културе од великог значаја за Републику Србију.
Из Завода за заштиту споменика објашњавају да је унутрашњост цркве подељена луцима ослоњеним о снажне пиластре. Читави сводови били су осликани, што се може видети у траговима, будући да је унутрашњост објекта прекречена.
Барокни иконостас, на ком доминирају флорални мотиви урадио је Марко Вујатовић 1814. године, а иконе и свод осликао је 1825. Георгије Бакаловић.
У цркви се налази неколико покретних икона и слика непознатих аутора, од 18. до краја 19. века. Богат фонд књига садржи штампане руске књиге из 18. века, са понегде занимљивим записима врдничких пароха на маргинама.
„По писаној документацији, 1997. године, изведени су радови на изради тротоара са одводним каналом, радови на изради сабирног шахта и уградњи одводне цеви и санација пукотине у зиду апсиде и утезање лука над апсидом. По казивању корисника и увидом на лицу места, 2019. године, урађено је пресецање храма и уградња хидроизолационе баријере са вађењем подних плоча, са пратећим слојевима, и израда нове подне плоче на тампону“, наведено је у техничком опису објављеном на Порталу јавних набавки.
Пројекат за обнову храма урадио је Покрајински завод за заштиту споменика културе у мају 2021. године, а санација оштећених или дотрајалих делова подељена је на четири групе радова санација крова брода храма, обнова капе и фасаде торња, те фасада брода храма и санација подне конструкције брода црквеног објекта.
Имајући у виду да су, како је наведено, слемена и гребењаче у врло лошем стању, изашла из лежишта или их уопште нема, што пак омогућава продор атмосферских падавина, које могу оштетити храм, њихова обнова је неопходна и предвиђена је у првој фази радова.
Примећена су и значајна оштећења кровне конструкције у зони јужне певнице, која је трула и губи ностивост. Кровни покривач од бибер црепа са северне стране прекривен је маховином, док је онај на јужној у бољем стању. Неопходно је заменити цреп на најмање 50 одсто укупне површине крова.
Осим тога, требало би заменити и кровну летву, те поставити нову оплату са пратећом хидроизолацијом. Предвиђена је демонтажа и постављање громобранске инсталације.
У другој групи радова планирана је обнова капе и фасаде торња, укључујући и санацију зидова звоника и столарије, те замену лима и оплате, и, како је објашњено, по потреби конструкције капе торња, која ће бити покривена бакарним лимом.
Трећа фаза подразумева обнову фасада брода храма. Планирано је чишћење наслага старе боје, малтерисање доњих зона храма, које су већ обијене и малтерисање реновирним малтером, танкослојним, како би се повезали стари и нови малтер и створила јединствена компактна целина. Такође, требало би средити и улазна врата у храм. У четвртој групи планираних радова је санација подне конструкције брода црквеног објекта.
Ј. Вукашиновић
