Како још од старих Латина важи да се о укусима не расправља, преостаје да се произвођачи ових локално аутохтоних и тек незнатно различитих специјалитета, када већ промена у рецептури не сме да буде, упиру из све снаге не би ли што боље и презентовали исход свог труда.
Тако је у Светозар Милетићу и ове године одржан Лемеш кулен фест. Ово, петнаесто фестивалско издање привукло је бројне гурмане којима је своје производе представило преко 20 излагача, од којих су најбројнији свакако били домаћини, којима у госте редовно долазе и „љути ривали“, било из Бачког Петровца, широког Срема или прекодунавске Славоније у којој овај деликатес такође има култни статус. Били су и гости из Мађарске и Словеније. Манифестацију, која је из године у годину све посећенија, походили су градоначелник сомборски Антонио Ратковић и покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић.
- Петнаест година није мало да се организује једна манифестација и долази до засићења, али упорни и вредни људи из овдашње Месне заједнице су то наставили и ја им на томе честитам – рекао је Ратковић пожелевши организаторима дуговечност манифестације као и још бројније госте.
Значај ове манифестације, не само за сомборски крај, нагласио је и Ненад Иванишевић, покрајински секретар привреде и туризма, наглашавајући да је овај гастрономски специјалитет још пре шест година добио ознаку географског порекла „Лемешки кулен“ као заштићено име порекла производа, за ферментисану суву кобасицу направљену од првокласног свињског меса.
- Покрајински секретаријат жели да помогне што већем броју манифестација и ми ускоро очекујемо конкурс за подршку оваквим и сличним догађајима, пошто се у Војводини у току само једне године одржи преко 1.800 манифестација чијим организаторима треба помоћ Покрајине – рекао је Иванишевић, наглашавајући да за покрајинске власти нема великих или малих манифестација. – Ми не правимо никакву разлику између „Егзита“, „Тамбурица феста“, „Завичајних дана“ у Суботици, „Лемешког кулен феста“, „Културног лета“ у Змајеву.... за нас су све манифестације веома значајне и управо идеја јесте да, заједно са Градом Сомбором, направимо аутентичне локалне производе, који ће представљати градове на сајмовима које ми финансирамо. И лемешки кулен јесте нешто што је веома карактеристично и хоћемо да направимо робну марку коју бисмо повезали са стандардом „Најбоље из Војводине“ како бисмо могли да задржимо туристе, којих има све више али им се мора понудити нешто што је заиста аутентично-
Како се у случају „Лемешког кулен феста“ ради о правој туристичкој фешти у Светозар Милетићу, који се и данас у Сомбору и околини колоквијално назива Лемеш, поред дегустације и куповине кулена, није недостајало музике и плеса, али ни осталих домаћих специјалитета попут шунке, сланине, домаћих вина и ракија, као и лемешке млевене алеве и љуте паприке, без којих нема ни правог лемешког кулена.
М. Миљеновић
