Детињи сан Лејле Рандович из Трешњевца постао рај на земљи

КАЊИЖА: Боје јесени украсиле су прелепу бајковиту башту Лејле Рандович и њеног супруга Тибора Нађа у Трешњевцу код Кањиже, али на површини нешто већој од једног хектара ова био башта увек плени изузетно лепим изгледом.
lejla randovic vrt
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Цветна башта се из једне слепе уличице уздиже пуним сјајем на брдашце с почетка Телечке висоравни, а у њој је распоређено мноштво сорти баштенског цвећа, украсног и лековитог биља, повртњак и воћњак, а нашло се и места за шумарак, тако да представља јединствен арборетум не само у овом делу Бачке, него и у Србији.

Отуда, није случајно што је Лејлина башта за 2015. годину понела ласкаво признање “Најлепша башта Србије, а од тада стално се улепшава! Дошло је дотле, да је Лејла отишла корак даље да је почела да развија баштенски туризам и већ своју башту приказивала првим групама посетилаца.  

Фирма “Биоалтернатива” коју у оближњој Кањижи воде Тибор и Лејла, а обитавају у Трешњевцу, од самог почетка рада тежи очувању здраве животне средине и смањењу утицаја хемикалија. То се најбоље огледа у њиховој прекрасној органској башти цвећа, у којој користе само природне и безбедне био производе и препарате за унапређење и освежење земљишта, исхрану и заштиту биљака и уништавање штеточина.

Пола хектара је под цвећем, остатак равнијег дела парцеле је повртњак, а на брду су воћњак и шумарак. Показало се да то може складно да буде на једном месту и да једно другом не смета. Девет година живимо и имамо пољопривредно газдинство на овом месту, а празнину која је била на плацу гледали смо да што лепше уредимо, јер је у пролеће 2014. године све била само ораница, а претходне године сејана је соја. Пре тога на окућници површина од хиљаду квадрата уредила сам цветну башту која је проглашена за најлепшу у Србији, испричала је Лејла Рандович.

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Лејла је одрасла неколико кућа даље у комшилуку, па је још као девојчурак стајала на ћошку и гледала у парцелу и брдашце, маштајући како би било лепо да ту уреди украсну башту у којој ће узгајати парадајз, остало поврће, цвеће и све што иде уз башту.

То је била лошија земља и никоме није требала, али када смо се Тибор и ја пронашли као сродне душе, кућа и земља су били на продају. Право чудо се десило, да сам некада сањала да ћу овде имати своју башту, али нисам могла ни замислити како би се тај сан могао остварити. Прво смо купили кућу, а земљу за башту нисмо могли купити ођедном, него неколико година касније јер нисмо имали пара колико је требало. До тада смо парцелу узимали у аренду. Када смо купили кућу свим комшијама је одједном требало то парче земље, па је и цена скочила, па смо је платили као да је од злата, присећа се Лејла.

Она је прво уредила мању цветну башту, потом је проширила да постане најлепша у Србији и наставила према врху брда.

Цвећарство и хортикултуру нисам учила у школи, јер сам завршила за ветеринарског техничара и четири године радила у струци, него ме је баштованлук интересовао и сама сам учила из разних часописа и преко интернета, а 2006. године сам ишла на академију која се тиме бави у Мађарској. На северу Немачке и у Холандији смо обишли вртове пејсажне архитектуре најпознатијих дизајнера, пуно сам видела и покупила знања. Такође сам добила и самопоуздање да могу да урадим оно што сам сањала. Увидела сам да могу и знам, тако да сам кренула корак по корак, објашњава наша саговорница.

Како је башта показивала све већу лепоту, Лејла је добијала веће самопоуздање. Две зиме је планирала, све цртала на милиметарском папиру, како у складне целине поделити башту, сместити између стазе. Колико врста цвећа, украсног, ароматичног и лековитог биља, воћки и дрвећа има, Лејла још није стигла да преброји, али је бројка замашна, па ће јој требати једна зима да све прибележи у каталог, између осталог око 300 врста перуника, петнаестак сорти лаванде… 

Лејла планира да се бави продајом цвећа из баште, које сама размножи и однегује, али највише би желела да се посвети баштенском – гарден туризму! Колико она зна у Србији тај вид туризма још није заживео, али је пре неколико година почео да се развија у суседној Мађарској.

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Потражила ме је једна фирма из Мађарске која се бави гарден туризмом, да примам посетиоце у башти, према унапред утврђеним терминима. Туристи могу да долазе сопственим или организованим превозом, плате улазницу и могу у двосатном обиласку да им прикажем оно што се у башти негује, припремим послужење . Била је једна група из Мађарске и моја башта је прва која се укључила у понуду те мађарске агенције. Могућности има да се организују посете и посредтсвом туристичких агенција из Србије, па за такву могућност неколицина већ зна, али желим да долазак туриста буде и у мом аранжману. Прошле године је било пет група, у овој години је у посети било седам група, али верујем да су могућности знатно веће, оптимиста је Лејла Рандович.   

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести