Биће да заиста има смисла кад нам кажу да је то место, од око 2.500 становника, баш мирно.
- Ово је лепо село, где се деца још увек друже, у школи имамо 210 ђака, имамо много породица са троје и четворо деце - прича нам председник Савета Месне заједнице Кулпин Мирослав Чеман, уверавајући нас да ноћу једва „утерају“ децу у куће, јер су у стању да непрестано шутају лопту и играју жмурке. - Од ћошка до ћошка скупи се 32 деце! Сладолеyија кад стане, стоји минимум 15 минута, ред се чека на сладолед... Вероватно смо због мањка пара успели да одржимо неке друге вредности.
Огорчени што од локалне самоуправе, општине Бачки Петровац, добијају свега 100.000 динара на годишњем нивоу, више нису у могућности да улажу у село као некад. О лошијој материјалној ситуацији говори и чињеница да ове године нису добили ни динар од општине за реализовање традиционалне Дане Кулпина. Међутим, уз помоћ штапа и канапа, добрих пријатеља и непресушне воље, манифестација је ипак одржана.
- Зато је нама привреда овде јако јака и запошљава 500 радника. Имамо млинару, месару, фарму кока носиља, произвођача сокова, метлара, и све то је здрава прича јер имају озбиљну традицију - наводи наш домаћин, подсећајући да ће Кулпин на пролеће добити и фабрику нудли.
Симбол Кулпина губи сјај
У Кулпину је најлепши дворац Дунђерских. Истина, све више пропада, јер је у реституцији, али како каже Чеман, највећи грех је што су га сви више својатали него Кулпинчани.
- На крају је дошло до тога да Музеј Војводине полаже сва права на тај дворац - скреће пажњу наш саговорник, огорчен што се у тај објекат нимало не улаже. - Како се снимају филмови, наплаћује се изнајмљивање, али се од тих пара ни десет одсто не одваја за реновирање. Ту су повукли намештај из осталих двораца, што је лепо сачувано, а има и изложба пољопривредних машина. Последњи пут је 1994. уложено много новца, да не пропадне скроз, а сад се више ништа не улаже.
Како се председник Савета МЗ Кулпин присећа, некад је у дворцу био и вртић, па једна велика фирма, али сад само - пропада.
Пољопривреда је и даље на задовољавајућем нивоу, премда су катастарски мала општина. Међутим, „неки нови клинци пољопривредници“ су проширили асортиман производње, па се тако више не узгајају само кукуруз и соја. Такође, воћарство је у успону, док је сточарство, као и свугде, у наглом паду.
- Када смо као нови сазив, пун нове енергије, дошли 2012. године, до 2016. смо урадили много ствари. Направили смо капелу на православном гробљу, велики паркинг на словачком, реновирали Дом културе, урадили стазе, парк испред дворца, игралиште у школи, стазу од центра до моста - набраја Чеман, додајући да је пешачко-бициклистичка стаза до Бачког Петровца урађена још 2006. године, као и да би било лепо да се настави и према Маглићу, где имају базен.
Село још од Кулина Бана
Кулпин је био насељен још у палеолиту, док најстарији писани документ датира из 1345. године. Људи су првенствено живели у земуницама и бавили се ловом, риболовом и сточарством. Будући да су га Турци неколико пута опустошили, свако ново уздизање подразумевало је нову локацију. Како је село добило име није познато, али се под тим називом први пут спомиње у српским списима из 15. века.
Тренутно су им у селу рак ране недостатак канализације и неисправна вода.
- Имамо комплетан канализациони вод направљен у Кулпину. Неки су имали идеју да направимо сами свој пречистач, али моја визија је била да не можемо за то да добијемо два милиона евра, и морамо да се спојимо на Бачки Петровац и да њу појачамо за 200.000 евра. Набавили смо све папире и грађевинске дозволе, али треба да конкуришемо за новац, али то није у надлежности Месне заједнице - истиче наш саговорник.
Увек смо се лепо слагали
Премда се није покајала што је остала у свом родном Кулпину, Ана Хорват, продавачица у сеоском киоску, каже да сад, због времена која су дошла, почиње другачије да размишља. Рођени брат јој је у Немачкој, те има прилику да га повремено посети, док је она наследила кућу од родитеља у којој са својом породицом живи и памти лепше дане из периода кад је и сама била девојчурак.
- Кад сам излазила као девојка, није било много кафића, али смо се више дружили - присећа се Хорват. - Увек смо се сви јако лепо слагали и никад нисмо имали већих инцидената. И сад је мирно у Кулпину, али некад је било и мирније. То је и најлепше у нашем селу... С друге стране, највећи проблеми су нам недостатак канализације и неисправна вода.
Кад је у питању вода, она ће се теже решити. У селу имају еко-чесму, али квалитет воде ни ту нико не мери, па су Кулпинчани приморани да месечно троше много новца на куповину флаширане воде.
С друге стране, Кулпин је село пуно вредних, креативних и талентованих људи, који се поприлично истичу у фолклору, шаху, фудбалу, боксу, кик-боксу, а нарочито одбојци, где је мушка екипа ушла у прву лигу!
Леа Радловачки
