Завршила је ОШ „Свети Сава” у Житишту и Средњу хемијску школу у Зрењанину, а школовање је наставила на Високој техничкој школи струковних студија, на смеру инжењер хемијске технологије. Била је добар студент и након завршетка студија запослила се у „Агроживу”, где је провела око 12 година као контролорка квалитета у производњи, а истовремено и као ХАЦЦП систем администратор. Због потреба фирме, прошла је и бројне курсеве из области безбедности и квалитета хране.
А у Финску, Драгану је одвела љубав, и то средином 2017. године. Њен супруг, пореклом из Пожаревца, већ је живео у тој земљи. Каже да јој је испрва било јако тешко, пре свега због непознавања језика, али је супруг био ту да помогне да се одради све како треба.
– Пола године након доласка укључена сам у програм интеграције и моје је било само да следим инструкције које добијам од финске националне службе за запошљавање. За њу сам од старта била добар кандидат, коме је требало пружити што бољу обуку за фински језик јер су на основу моје радне биографије проценили да имам потенцијале за добро радно место – наводи Драгана Живанов.
Била је напредна на курсевима учења језика. Добила је и мини награду по завршетку обуке, а проглашена је и за најбољег ученика, на одсеку за странце који су учили језик.
– Фирму у којој данас радим упознала сам још у процесу интеграције, док сам учила језик. Провела сам у њој месец дана, кад фински практично нисам говорила – наводи она и додаје да је годину дана радила у производњи.
Фирма се, иначе, бави прерадом сирева и производњом веганских производа. Након годину дана указала јој се прилика, јер је жена која је радила у развоју одлучила да промени радно место. Позвали су Драгану и понудили јој посао.
– Била сам скептична, плашила сам се највише због језика, јер та позиција укључује интензивну комуникацију са екстерним странама, како на финском, тако и на енглеском језику. Веома брзо, док сам још била на пробном тесту, лансирала сам мој први производ, пудинг од индијског орашчића са укусом сланог карамела – „Clean label” линија. За њим су само следили други производи. За две године, колико сам у сектору развоја, на тржиште Финске пласирано је око десет производа по мојој рецептури – прича Драгана.
Како је углавном радила веганску линију, Драгана се трудила да производима да иновацију.
– Најзахтевнији пројекат је био вегански протеински пудинг. Тај пројекат је рађен годинама уназад са слабијим резултатима. Морам да се похвалим да сам успела да завршим, наизглед, немогуће. И то је управо један од три производа који се у Лидловој конкуренцији пласирао у финале финских новитета за 2023. годину, заједно уз „Cashew” пармезаном, веганском алтернативом за сир, и „Cashew” умаком са ципотле паприком. За ова три производа постоји и могућност извоза на тржиште ЕУ, а такмичење је још у току – објашњава она.
Како каже, за њу као технолога – инжењера развоја производа нема веће сатисфакције него када форма добије суштину, а људи је заволе.
Ж. Балабан
Фото: приватна архива
